Пређи на садржај

Виртуелна учионица за учење на даљину

С Википедије, слободне енциклопедије

Виртуелна учионица за учење на даљину или само Виртуелна учионица је концепт који се развија од осамдесетих година; Овај термин се приписује социологу Starr Roxanne Hiltz-у [1] која га дефинише као "употребу компјутерски посредоване комуникације за стварање електронског окружења сличног облицима комуникације који се обично јављају у конвенционалној учионици".

Кроз ово окружење људи могу приступити и развити низ радњи које су типичне за наставни процес лицем у лице, као што су разговор, читање докумената, извођење вежби, постављање питања, рад у тиму итд. Све то на симулиран начин без физичке интеракције између наставника и ученика.

У образовању на даљину виртуелна учионица има радикалан значај, јер је то простор у коме је концентрисан процес наставе и учења, као и учионица лицем у лице у школи или на универзитету. [2]

Коришћење виртуелне учионице

[уреди | уреди извор]

Виртуелна учионица се може користити на два начина:

  • Као допуна учионици лицем у лице.
  • За наставу учења на даљину. [3]

Предности виртуелне учионице

[уреди | уреди извор]

Образовање на даљину се јавља као образовни модалитет са потенцијалним могућностима прилагођавања променама које се дешавају у друштву, успостављању педагошке праксе која може да узме у обзир модификације у индивидуалној динамици чина учења, обим интерактивности који дозвољава нове електронске мреже и померање које све то представља за управљање образовним системима, у потрази за већом флексибилношћу, покривеношћу и ефикасним средствима обезбеђивања потребних начина социјализације. [4]

Виртуелна учионица се тренутно сматра најиновативнијим системом образовања на даљину, који има за циљ унапређење комуникације, подстицање интерактивног и персонализованог учења, критичку анализу, наглашавање тимског рада, путем Интернета (Росарио, 2007). [5]

Уграђивање информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у образовни процес омогућава наставнику (фасилитатору) и ученику (учеснику) да се сретну у виртуелном окружењу, да спроводе активности које погодују учењу, без потребе за личним сусретом.

Међу најважнијим предностима виртуелне учионице су:

  • Значајно смањује трошкове образовања.
  • Не захтева физички простор и спречава људе да путују.
  • То даје веће могућности за учење онима који су најудаљенији од центара за обуку.
  • Омогућава приступ курсевима са потпуном слободом распореда.
  • Кооперативно окружење за учење и рад.
  • Брзо и тачно дистрибуирајте информације свим учесницима.
  • Припрема студента да се такмичи на тржишту рада на агилнији, бржи и ефикаснији начин.
  • Претворите виртуелну наставу у праву опцију рада на даљину .
  • Допуњен је, без сумње, едукацијом лицем у лице и већ познатим дидактичким ослонцима.

У периоду превентивне и обавезне социјалне изолације, образовне установе су у виртуелним платформама пронашле савезника да ефикасно наставе са радом. [6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Cátedras de Excelencia 2010”. 2010. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 10. 11. 2015. 
  2. ^ “La tecnología puede ser una aliada muy importante para la educación, pero la base fundamental es una propuesta de buena enseñanza. La buena enseñanza, es un proceso guiado, social y comunicativo. Su esencia consiste en la creación de un conocimiento compartido y la participación activa de los estudiantes como aprendices en los discursos disciplinares” (Mercer, N., 1996).
  3. ^ „El aula virtual: Usos y elementos que la componen”. ideals.illinois.edu. Приступљено 24. 10. 2023. 
  4. ^ „educación para jóvenes y adultos en argentina Módulos”. Архивирано из оригинала 26 de octubre de 2017. г. Приступљено 25. 10. 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  5. ^ „Las aulas virtuales como modelo de gestión del conocimiento”. 2007. Архивирано из оригинала 17. de 01. 2016. г. Приступљено 10. 11. 2015.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  6. ^ „Educar en Pandemia: Entre el aislamiento y la distancia social.” (PDF). Banco Interamericano de Desarrollo. Приступљено 15. 11. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]