Генитив

Генитив је зависни падеж, а зависним падежима се показује на који се начин повезује оно што значи основа зависног падежа са другим речима.

Генитив је падеж са највише значења. Он има три основна значења и још четрдесетак споредних. Нека од споредних значења су:

• означава особину нечега (описни или квалитативни генитив)

Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од именица и атрибута.

примјер - То је момак танка и висока стаса.

• означава мјесто

примјери - Лопта је пала поред линије.

Нисам ставила ништа око врата.

Изашао је из куће.

Ставио је капу изнад очију.

Употребљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ...

• означава вријеме (темпорални генитив)

примјери - Током ове године учим српски сваког дана.

Те ноћи било је велико невријеме.

Путовала сам током цијелог распуста.

Темпорални генитив иде уз следеће приједлоге: од, до, преко, током, уочи, приликом ...

И ова врста генитива такође се може појавити без приједлога.

примјери - Сваког дана вјежбам и учим.

Сваког викенда излазим.

• означава начин

примјери - За факултет се припремам без ичије помоћи.

Он је добар попут својих родитеља.

Начински генитив најчешће се појављује уз приједлоге без и попут.

• означава узрок

примјери - Због болести није дошао у школу.

Због страха од пожара набавио је против-пожарни апарат.

Уз генитив узрока највише се употребљава приједлог због и он увијек може замијенити приједлог од, усљед, из као у примјерима:

Разбио је прозор из (због) обијести.

Она плаче од (због) среће.

Тај пјева из (због) нужде.

• означава циљ - намјеру

примјер - Ради заштите шуме забрањује се роштиљање.

Додатни примјери

• На пијаци нема воћа. (субјекат)
• Најављен је штрајк радника. (атрибут)
• Узми воћа. (објекат)
• Бојали су се неуспеха на испиту. (објекат)
• Он је пријатног изгледа. (предикат)
• Наследио сам одело старијег брата. (атрибут)
• Последњег дана на мору је падала киша. (прилошка одредба за време)
• Добила сам хаљину од чисте свиле. (атрибут)
• Доселио се из Новог Сада. (прилошка одредба за место)
• Брали су воће од зоре до мрака. (прилошка одредба за време)

Литература

• Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2..