Зграда музеја на археолошком налазишту Медијана
| Зграда музеја на археолошком налазишту Медијана | |
|---|---|
| Музеј на Медијани | |
 | |
| Оснивање | 28. јун 1936. |
| Локација | Општина Медијана, Ниш Србија |
| Колекција | античких мозаика и скулптура |
Зграда музеја на археолошком налазишту Медијана подигнута 1936. године, у облику римско-грчког храма, изнад мозаика из античког периода највећи је успех предратног Музеја у Нишу, од значаја за даља истраживања истраживања и радова на „Медијани“, и излагање откривених артефаката на овом простору који су одмах изложени у новосаграђеном простору. Откупом земљишта и подизањем зграде урађено је и много на заштити налазишта и откопаних предмета.
Положај и намена[уреди | уреди извор]
Зграда је изграђена на познатом налазишту „Бресје“ код Брзог Брода, усред археолошког локалитета „Медијана“, изнад подних мозаика који су сматрани као највеће откриће тог периода. Налази се на 4 км источно од централог језгра Ниша на магистралном путу Ниш — Софија.
Осим музејске поставке, ова зграда служила је и као депо у коме ће се сместити и изложити сви предмети нађени на овом делу старог и археолошки богатог Naissusa
.png)
Историја[уреди | уреди извор]
- Откуп земљишта
Изградња зграде започела је откупом земљишта на за то предвиђеној локацији. Иако се откуп земљишта на Брзом Броду вршио годинама, поступно и у складу са ископавањима ипак је 1935. године, наменски откупљено 400 м2 од Радосављевић Душана, када је започета градња зграде Музеја и мање зграде за чувара.[1] У записнику Музејског друштва са редовне скупштине марта 1936. године наводи се следеће:
| „ | За подизање ове грађевине над ископаним мозаиком, управа је откупила од сопственика потребно земљиште у површини од 400 м2, те је зграда са земљиштем сада својина музеја.[2] | ” |
Управа Музеја откупила је у току 1937. и 1938. године још око 1.5300 м2 земљишта..[3]
- Грађевински радови
Грађевински материјал Музеј је добијао бесплатно захваљујући заузимању угледних пријатеља Музеја, углавном од порушених бановинских зграда. Прозори и врата преузети су из дворишта мушке гимназије, а цигле и гвоздени трегери из дворишта Банске управе,[4] и са порушене чесме на „Арнаут Пазару“.[5]
| „ | Овај материјал су пребацивала општинска кола и теретне приколице трамваја после поноћи, кад превоза није било за грађане. Музеј је такође издејствовао снижење тарифе за трамвајску вожњу од Ниша до римских ископина,[6] као и издавање бесплатних трамвајских карата радницима који зидају зграду над мозаиком јер на налазишту није било услова за ноћење.[7] | ” |
- Свечано отварање
Свечано отварање Музеја на „Медијани“, са малом изложбеном поставком, обављено је на Видовдан, 28. јуна 1936. године у присуству грађана, власти и пријатеља музеја.
- Обнова зграде и прва музејска поставка
Зграда је реновирана 1967. године, када је по савременим стандардима уређен ентеријер и расвета.[8]
Прва археолошка поставка урађена је 1979. године и обухватала је предмете из праисторије и античког периода. Аутори изложбе и двојезичног каталога су: Радмила Латковић, Слободан Дрча и Душанка Јанковић Михалџић.
Музеј је и у 21.веку наставио бригу о згради вршећи сталне санације и поправке, а последњи већи радови на санацији овог објекта обављени су 2012. године у склопу пројекта „Нове сталне поставке на Медијани“ које је финансирало Министарство културе Републике Србије. Пројекат је предвиђао нову савремену археолошку поставку унутар музејске зграде.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Живорад Петровић, Народни музеј у Нишу, 1933-2003, Народни музеј Ниш, 2005, 83
- ^ Архивска грађа Народног музеја, досије 5, 2/4.
- ^ Архивска грађа Народног музеја, досије 5, 3/2.
- ^ Архивска грађа Народног музеја, досије 7, 68.
- ^ Архивска грађа Народног музеја, досије 7, 71.
- ^ Архивска грађа Народног музеја, досије 8, 47.
- ^ Архивска грађа Народног музеја, досије 7, 69.
- ^ Документациона грађа Народног музеја Ниш: Досије - Извештаји о раду (Извештај о праистор. и античкој археологији)
