Колатерала

С Википедије, слободне енциклопедије

У кредитним споразумима, колатерал је зајмопримчева залога над одређеном имовином која зајмодавцу обезебеђује исплату дуга. Колатерал служи као заштита зајмодавца од зајмопримчевог банкрота - тј. могућности да зајмопримац није у могућности да плати главницу и камату под уговореним условима.[1][2] Ако зајмопримац не враћа зајам (због инсолвентности или других разлога), тада се зајмопримац одриче своје имовине коју је заложио као колатерал и власник заложене имовине постаје зајмодавац. Код класичног хипотекарног зајма, нпр. некретнина која се купује уз помоћ зајма служи као колатерал. Ако купац некретине није у могућности да исплати хипотекарни зајам, банка преузима власништво над некретнином.

Врсте колатерала[уреди | уреди извор]

Колатерал, посебно у банкарству, традиционално се односи на осигуране зајмове. Још један пример може бити да тражите колатерал у замену за држање нечега вредног, док вам то не врате. Поједине врсте позајмица су искључиво везане снагом колатерала, као нпр. злато или некретнина. У многим земљама у развоју, коришћење колатерала је главни начин да се осигура финансирање банака. Лакоћа добијања зајма је директно условљена могућношћу коришћења некретнине као колатерала.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Garrett, Joan F. (1995). Banks and Their Customers. Dobbs Ferry, NY: Oceana Publications. стр. 99. ISBN 978-0-379-11194-1. [мртва веза]
  2. ^ Sullivan, Arthur (2003). Economics: Principles in Action. Steven M. Sheffrin. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Prentice Hall. стр. 513. ISBN 978-0-13-063085-8. Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 26. 02. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]