Лафет

Немачка хаубица (1917) са еластичним лафетом и штитом за послугу.

Лафет (енгл. gun carriage) је скуп свих делова артиљеријског оруђа осим цеви и нишанских справа. На њега се смешта цев да би се могла управљати на циљ и ослањати при опаљењу, а у артиљерији КоВ најчешће и да би се могла превозити. Зависно од тога како је цев везана с њим - дирктно, обично преко својих рамена, или индиректно, преко хидроелектричног система за кочење и враћање цеви, лафет може бити крут или еластичан.

Карактеристике

Крути лафет (14-19. век)

Дански топ из 18. века са крутим лафетом на точковима.

Крути лафет се при опаљењу трза заједно са цеви. Имала су га глатка и спорометна олучна оруђа, од 14. до краја 19. века. У почетку су израђивани од дрвета, као прости подметачи са лежиштем за цев повезану конопцима, гвозденим обручима и стегама, док се елевација цеви постизала клиновима. У 16. веку лафети добијају точкове (у КоВ два велика, а у бродској артиљерији 4 мала точка), а цеви рамена којима се причвршћују за лафет, а у 17. веку усавршавају се применом гвоздене осовине и гвоздених шина на точковима. У 18. веку уведен је механизам елевације цеви са завртњем уместо клинова, а средином 19. века појављују се гвоздени лафети са разним уређајима за механичко кочење трзања оруђа (кочница на трење).

Еластични лафет (од краја 19.века)

Враћање трзајућих делова по правилу још није било аутоматско: оно је то постало тек крајем 19. века, када је уведен еластични лафет са хидрауличним системом за кочење и враћање цеви и гвозденим штитом за послугу. Еластични лафети деле се на покретне (лафети пољских и вучних ПТ и ПА оруђа са точковима или гусеницама) и непокретне (лафети тенковских, самоходних, железничких, ваздухопловних, тврђавских, бродских и обалских оруђа).

Литература

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр.794-795