Лепорело

С Википедије, слободне енциклопедије
Разгледнице са натписом: Поздрав из Вајмара. Отворите торбу и пажљиво погледајте садржај.

Лепорело је формат књиге која се отвара као хармоника. Странице се могу преклапати хоризонтално, вертикално или кружно и углавном су стандардног облика тј. правоугане, али могу бити сечене у разним облицима, представљајући тако папирнате скулптуре. Величина такође варира од минијатурних примерака до великих. Већина оваквих књига може да стоји усправно омогућавајући тако читаоцу симултан поглед на све странице истовремено. Почев од викторијанског доба, најчешће су то књиге за децу[1] и разгледнице.[2] Неретко се тако пакују и упутства, фото албуми,[3] музикалије, географске карте, затим рекламне брошуре и разни програми.


Етимологија[уреди | уреди извор]

Џорџ IV, у насловној улози Моцартове опере, изненађен изненадним доласком његове супруге Каролине у улози Дона Ане током сцене свадбене гозбе; лево, Лорд Кастелреј у улози Лепорела држи дугачку листу краљевих освајања.

Лепорело је немачки термин који се појавио тек крајем 1980-их, мада је сам формат много старији. Лепорело је Дон Ђованијев слуга из истоимене Моцартове опере. У арији у првом чину он показује огроман списак Дон Ђованијевих успеха на љубавном плану. Ради лакше примене у оперским продукцијама, списак је почео да се користи у склопљеној хармоници зато што је тако било најлакше представити његову обимност публици.[4]

Постоји терминолошка несагласност у разликама између разних формата дечјих књига, нарочито кад су у питању лепорела за децу. Такође је тешко прецизно одредити границу између књиге и играчке пошто је лепорело за децу са разним прорезима, објектима који се уздижу кад се књига отвори и сл. истовремено и играчка. Зато се лепорело често користи као кровни термин за све књиге које имају овакав начин повеза.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Ханс Арп: Човек

Први пут се појавио у Кини и Јапану пре више векова као и у култури Маја и Астека. Овај формат претходи кодексу и један је од најстаријих облика књиге уопште.[1] У средњем веку лепорело је био начин да се лакше преносе књиге. Две или више књига биле би повезане заједно у облику хармонике, најчешће Нови завет и Псалми зато што су се редовно користили у црквеној служби.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ramos, Ana Margarida (2. 12. 2019). „The Accordion Format in the Design of Children’s Books: A Close Reading of a Portuguese Collection”. Libri & Liberi (на језику: енглески). 8,2: 313—328. ISSN 1848-5871. Приступљено 14. 1. 2021. 
  2. ^ „Лепорелло”. Живая Филокартическая Энциклопедия (на језику: руски). Приступљено 14. 1. 2021. 
  3. ^ „Направете Лепорело – направете книга бързо и лесно”. koopertins (на језику: бугарски). Приступљено 14. 1. 2021. 
  4. ^ „Давайте узнаем, как лучше и интереснее сделать лепорелло. Для этого нужно скрапбукинг купить, после этого можно начинать”. ЗнайГороде (на језику: руски). Приступљено 14. 1. 2021. 
  5. ^ Patowary, Kaushik. „Medieval ‘dos-à-dos’ Book Bindings”. Amusing Planet. Приступљено 14. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]