Нови завет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нови завет је хришћански назив за збирку списа које хришћани сматрају светим. То је нови савез Исуса кога хришћани сматрају Христом са људима. Хришћани верују да су збивања и загонетке Старог завета добили у њему своју одгонетку и пуноћу.

У светом писму Новог завета јеванђелисти су описали догађаје од рођења Исуса Христа, па све до његовог васкрсења из мртвих и вазнесења. Описан је и силазак Светог духа на прве Христове ученике, апостоле и њихово проповедање његовог имена и науке. У њима је указано и на све оно што ће се догодити до другог доласка Христовог и страшног суда.

Књиге Новог завета се састоје из четири јеванђеља (гр. евангелион - добра вест или блага вест), неколицине апостолских писама и других дела.

Садржај Новог завета[уреди]

Јеванђеља[уреди]

За више информација погледајте чланак Јеванђеља.

Апостолски записи[уреди]

За више информација погледајте чланак Апостоли.

Дела апостолска описују силазак Светог Духа на апостоле. Тиме је започео њихов рад на ширењу Науке Христове, чињење чуда у име Христа, и организовање цркве, али и њихов прогон, од стране Христових непријатеља, као и страдање. У делима апостолским се, такође, описује и живот првих хришћана и хришћанских општина. Апостолске посланице представљају објашњење основних порука садржаних у Еванђељима. Апокалипса говори о борби Цркве против свих звери света и пакла, и о крајњем тријумфу Христа над тим зверским силама таме.

Саборне посланице[уреди]

За више информација погледајте чланак Посланице.

Рукописи[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: