Пређи на садржај

Мери Естел

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Естел
Датум рођења(1666-11-12)12. новембар 1666.
Место рођењаЊукасл на Тајну Енглеска
Датум смрти11. мај 1731.(1731-05-11) (64 год.)
Место смртиЛондон Велика Британија
ЗанимањеФеминисткиња, филозофкиња, књижевница

Мери Естел (12. новембар 1666 – 11. мај 1731) била је енглеска протофеминистичка књижевница, филозофкиња и реторичарка. Њено залагање за једнаке образовне могућности за жене стекло јој је титулу "прве енглеске феминисткиње".[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Не постоји много записа о њеном животу. Рођена је 12. новембра 1666. године у Њукаслу, од оца Питера и мајке Мери.[2] Њени родитељи су имали још двоје деце, Вилијама, који је умро у детињству, и Питера, њеног млађег брата.[2] Крштена је у цркви Светог Јована у Њукаслу.[3] Њена породица била је виша средња класа и све време њеног детињства живела је у Њукаслу. Њен отац је био трговац угљем и конзервативни ројалистички англиканац.[1] Мери није добила формално образовање, иако је неформално образовање стекла од свог ујака Ралфа Естела; био је дипломац Кембриџа и бивши свештеник чији је алкохолизам подстакао његову суспензију из Енглеске цркве. Иако је био искључен из Цркве, био је повезан са филозофском школом са седиштем у Кембриџу која је своје учење заснивала на филозофима као што су Аристотел, Платон и Питагора.[4] Отац јој је умро када је имала 12 година, оставивши је без мираза. Са остатком породичних финансија уложеним у високо образовање њеног брата, Марија и њена мајка преселиле су се да живе код Мерине тетке.

Након смрти мајке, преселила се у Лондон. Била је једна од првих жена које су заступале идеју да су жене подједнако рационалне као и мушкарци. Залагала се за образовање жена и критиковала институцију брака у тадашњој Енглеској.[4] Повукла се из јавног живота и постала директор једног сиротишта у Челсију. Умрла је у Лондону након операције груди, јер је имала рак.

Естел је упамћена по својој способности да слободно расправља са савременим мушкарцима и женама, а посебно по својим револуционарним методама преговарања о положају жена у друштву ангажовањем у филозофској расправи (Декарт је имао посебан утицај) уместо да своје аргументе заснива на историјским доказима као што је раније покушано. Декартова теорија дуализма, одвојеног ума и тела, дозволила је Естел да промовише идеју да жене, као и мушкарци, имају способност расуђивања, па се с њима не треба понашати тако лоше: „Ако су сви мушкарци рођени слободни, зашто су све жене рођене робиње?"[5]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Mary Astell”. www.litencyc.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-01. 
  2. ^ а б Smith, Florence Mary (1966). Mary Astell. AMS. OCLC 906186465. 
  3. ^ „Mary Astell”. web.archive.org. 2015-02-21. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 2021-09-01. 
  4. ^ а б „Mary Astell | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2021-09-01. 
  5. ^ Astell, Reflections, 107.