Питагора

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Питагора
Kapitolinischer Pythagoras adjusted.jpg
Питагорина биста која се данас налази у Риму[1]
Датум рођењаоко 570. п. н. е.
Место рођењаСамос
Јонија
Датум смртиоко 495. п. н. е.
Место смртиМетапонт
Пољематематика, музика, етика, политика, метафизика
Познат поПитагориној теореми

Питагора са Самоса (грч. Ὁ Πυθαγόρας ὁ Σάμιος, или само грч. Ὁ Πυθαγόρας је рођен између 584. и 570. п. н. е.[2] а умро је између 500. и 495. п. н. е.)[3] је био антички филозоф и математичар, оснивач питагорејске школе.

За Питагору се обично везује Питагорина теорема о односу дужине хипотенузе (c) и дужине двеју катета (a, b) у правоуглом троуглу (c² = a² + b²).

Биографија[уреди | уреди извор]

Питагорини аутентични списи нису сачувани, а скоро ништа не зна за сигурно о његовом животу.[4][5][6][7][8][9] Најранији извори о Питагорином животу су кратки, двосмислени и често сатирични.[10][6][11]

Питагора се родио око 569. п. н. е. као син Мнесарха, резача драгога камена, на острву Самос. Вероватно је да је по наређењу самскога тиранина Поликрата путовао у Египат, да боље упозна установе египатских свештеника (Isocr. Bus. 28). Због несугласица с Поликратом, а можда и само због одвратности према његовој тиранији, преселио се у Кротон у јужној Италији или Великој Хелади, где су се, откако је Јонија под персијском влашћу почела да опада, створила нова средишта хеленске просвете и моћи.

Питагора је у Кротону основао морално-религиозно братство (братство Питагорејаца), коме је био задатак морално васпитање чланова. Као какав калуђерски или витешки ред, оно је имало своја правила и неговало строг начин живота (Plat. Resp. 600 Β). Наиме, придржавали су се строгих правила у исхрани.

Политичко мишљење Питагорејаца било је конзервативно-аристократско, и зато су их у току V века демократи више пута гонили, домове им спаљивали и растурањем синедрија уништавали им савез. Те партијске борбе приморале су старог Питагору да се пресели у Метапонтију 509. п. н. е, где је, веома слављен и дубоко поштован, и умро 500 п. н. е.

Учење[уреди | уреди извор]

Питагори са Самоса приписује се да је први употребио име филозофија (φιλοσοφία) за тражење истине и знања, а себе је назвао филозофом.[12] Изгледа да сам ништа није написао, него су његови ученици пренели његова знања, која су записана после Питагорине смрти.[13] Питагора се сам бавио музиком и математиком. Учење које се везује за Питагору и његову школу развили су тек његови ученици. Међу његовим ученицима било је много жена. Чак је и његова супруга Теона Кротонска била његова ученица.

У математици је ширио знање о тзв. Питагориној теореми, али исказ теореме био познат вековима пре појаве Питагоре.[14] Сматрао је да се универзум као целина може објаснити математичким поступцима. Ово мишљење битно одваја Питагорејце од Милећана, који су тражили смисао универзума у ватри, води или бесконачном. Ова филозофија је битно утицала на Платона и Галилеја.

Питагорејци су често нудили прилично натегнута виђења математичких односа, на основу мистичних претпоставки, а не на основу логике. Каснији Питагорејци су од бројева стварали „грађевинске блокове” од којих је саграђен Свемир. Заслуга која се може приписати овој школи је развитак космологије у којој су Земља, Сунце и Месец сферног облика.

Помицањем кобилице на монохорду — тај оглед приписује се Питагори — нашло се да висина тона зависи од дужине жице, тј. да музички интервали зависе од одређених математичких пропорција (Philol. frg. 4, 5, 6; Arist Met. Ι 5, 986 a 29 ss). Додуше, прави узрок тону јесу треперење жице и ваздушни таласи, квалитет тона зависи од бројних односа у трептајима, али у време кад материја и особине нису тачно разликоване, кад су, штавише, особине више важиле но материја, лако се стекло уверење да су математички односи и закони основа свему кад су већ у тону.

Млађи Питагорин ученик био је анатом Алкмеон из Кротона.

По њему су називе добили и неки фрактали (дрво и лаута).

Питагорејство[уреди | уреди извор]

Детаљније: Питагорејци

Питагора је основао тајно друштво познато као Питагорејско братство које је било посвећено неговању врлине и изучавању математике. Братству и његовом оснивачу приписују се поједини изуми научне вредности попут чаше умерености која ради по хидрауличким принципима. Користила се као дисциплинска мера и показатељ да је умереност битна.

Питагорејско братство је имало велики утицај на будуће езотеријске традиције, попут масонерије и розенкројцеризма (ружокрсташи), окултних група које су, с почетка, такође изучавале математику и тврдиле да су се развиле из Питагорејског братства.

Напомене[уреди | уреди извор]

  • a. ^ „Тачни датуми његовог рођења и смрти не могу бити прецизно одређени, али, под претпоставком да је истинита изјава Аристоксенуса да је напустио Самос као би избегао Поликратову тиранију, у доба када је имао четрдесет година, његово рођење би се могло датирати у 570. годину пре нове ере, или неколико година раније. Дужина његовог живота је различито процењнивана у античко време, али се сви извори слажу да је доживео дубоку старост, и да је, највероватније, умро са седамдесет пет или осамдесет година.“ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans. стр. 173, Cambridge University Press

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joost-Gaugier 2006, стр. 143.
  2. ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 12. Приступљено 31. 1. 2021. 
  3. ^ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans, p. 173. Cambridge University Press
  4. ^ Joost-Gaugier 2006, стр. 11.
  5. ^ Celenza 2010, стр. 796.
  6. ^ а б Ferguson 2008, стр. 4.
  7. ^ Ferguson 2008, стр. 3-5.
  8. ^ Gregory 2015, стр. 21-23.
  9. ^ Copleston 2003, стр. 29.
  10. ^ Kahn 2001, стр. 2.
  11. ^ Burkert 1985, стр. 299.
  12. ^ Логос 2017, стр. 14.
  13. ^ Милан Узелац. „Историја филозофије, I”. стр. 12. Приступљено 31. 1. 2021. 
  14. ^ Логос 2017, стр. 102 са напоменом 5. Замисао да је збир квадрата над две краће стране (катете) правоуглог троугла једнак квадрату над најдужом страном (хипотенузом) истог била је позната у првој половини II миленијума пре нове ере у Месопотамији. Исто знање имали су и стари Египћани. Талес из Милета, Питагорин учитељ, посетио је те земље, а после је тамо био и Питагора. Преко њих двојице, само, је пренето раније стечено знање.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]