Мртви простор (физиологија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Мртви простор који може бити анатомски и физиолошки, је део дисајних путева у којима нема размене гасова. Овај простор у просеку износи око 150 ml ваздуха.[1] Запремина ваздуха у мртвом простору не учествује у физиологији размени гасова, зато што остаје неискоришћен у деловима дисајним путева или не доспева до алвеола (ждрело, гркљан, трахеја), или се не ресорбује због затворених шупљина дела алвеола. Другим речима, део ваздух у сваком дисајном акту није на располагању организму за размену кисеоника и угљен-диоксида.[2][3]


Подела мртвог простора[уреди | уреди извор]

Анатомски

Анатомски мртви простор представљају дисајни путеви у којима нема размене гасова због непостојања респираторних мембрана.

Физиолошки

Физиолошки мртви простор обухвата и алвеоле чије су шупљине затворене, па се у њима не врши размена гасова.

Мерење мртвог простора[уреди | уреди извор]

Мерење мртвог простора може се обавити уз помоћ спирометра са кисеоником и уређаја за мерење азота. Током мерења мртвог простора испитаник треба из апарата да дубоко удахне кисеоник. Мртви простор се тада испуни чистим кисеоником, а нешто кисеоника се помеша са алвеоларним ваздухом, али га не замени у целости. Затим испитаник издахне кроз апарат за брзо мерење азота. Први део издахнутог ваздуха долази из дисајних путева који чине мртви простор и у којим је сав ваздух замењен кисеоником. Због тога је проценат азота у том издахнутом ваздуху на нули. Када у апарат почне да пристиже алвеоларни ваздух концентрација азота нагло расте јер се алвеоларни ваздух, који садржи велике количине азота почиње мешати са ваздухом у мртвом простору. Када се у наставку издисаја сав ваздух из мртвог простора издахне остаје само алвеоларни ваздух. Зато концентрација азота достиже максимални ниво који одговара концентрацији азота у алвеолама. Мерењем количине ваздуха који не садржи азот добија се волумен мртвог простора.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Guyton, Arthur C. (2006). Pulmonary Ventilation; Textbook of Medical Physiology. Elsevier España. ISBN 978-84-8174-926-7. 
  2. ^ West, John B. . Respiratory physiology : the essentials (9th ed.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2011. ISBN 978-1-60913-640-6.
  3. ^ „Wasted Ventilation”. Ccmtutorials.com. Приступљено 27. 7. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Guyton, Arthur C.; John Edward Hall (2006). Medicinska fiziologija: udžbenik. Medicinska naklada. ISBN 978-953-176-318-9. 
  • Стефановић С. (1979). Интерна медицина. Београд-Загреб: Медицинска књига. 
  • В. М. Варагић, М. Стевановић (1990). Фармакотерапија у пулмологији. Београд-Загреб: Медицинска књига. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]