Пређи на садржај

Награде Пибоди

С Википедије, слободне енциклопедије
Награде Пибоди
Додељује се заугледна достигнућа и заслужну јавну службу телевизијских и радио станица, мрежа, продуцентских организација, појединаца и веба
ДодељујеКолеџ новинарства и масивних комуникација Хенри В. Грејди Универзитета у Џорџији
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Прво додељивање
1941.; пре 83 године (1941)
Веб-сајтwww.peabodyawards.com

Програм награда Џорџ Фостер Пибоди (или једноставно награде Пибоди или Пибодији),[1] назван по америчком бизнисмену и филантропу Џорџу Фостеру Пибодију, одаје почаст најмоћнијим, просветљујућим и оснажујућим причама на телевизији, радију и онлајн медијима. Награде је осмислила Национална асоцијација емитера 1938. године као еквивалент Пулицерове награде у радио индустрији.[2] Програми су препознати у седам категорија: вести, забава, документарци, дечји програми, едукација, интерактивни програми и јавни сервис. Добитници награде Пибоди укључују радио и телевизијске станице, мреже, онлајн медије, продуцентске организације и појединце из целог света.

Основана 1940. године од стране одбора Националне асоцијације емитера, награда Пибоди створена је да ода почаст изврсности у радиодифузији. То је најстарија велика награда за електронске медије у Сједињеним Америчким Државама. Коначне добитнике награде Пибоди једногласно бира Одбор жирија програма.[3] Одражавајући изврсност у квалитетном приповедању прича, а не популарност или комерцијални успех, награде Пибоди се годишње додељују за 30 од 60 финалиста који се бирају на основу више од 1.000 пријава.[4][1] Пошто се пријаве прихватају из широког спектра извора и стилова, разматрања траже „Изврсност под сопственим условима”.[5]

Свака пријава се оцењује на основу постизања стандарда успостављених у оквиру сопственог контекста.[1][6] Пријаве, за које је потребна накнада од 350 америчких долара (225 за радио), сами бирају они који их подносе.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Moore, Frazier (26. 9. 2002). „Emmys over? Now let's get acquainted with the Peabodys”. The Daily Courier. Associated Press. Приступљено 2013-04-11. 
  2. ^ „Peabody Award; Encyclopedia Britannica”. 
  3. ^ Grady College of Journalism and Mass Communication. „Peabody; Who We Are”. Приступљено 2017-09-18. 
  4. ^ Shearer, Lee (2001-03-27). „UGA names new Peabody director”. Athens Banner-Herald. Архивирано из оригинала 2013-06-05. г. Приступљено 2013-04-11. 
  5. ^ Koehler, Robert (2011-05-21). „Peabody board casts wide net for excellence”. Variety. Приступљено 2013-04-11. 
  6. ^ Lawhorn, Jenny (2005-04-09). „NPR Wins Peabody Award for Iraq Reporting”. NPR. Приступљено 2013-04-11. 
  7. ^ „Submit an Entry for Consideration”. Peabody Awards official. 2014-10-13. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 2015-03-16. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]