Плерома
Плерома (грч: πλήρωμα - пуноћа, испуњеност) је грчки појам који значи пуноћу божанског. Према гностику Валентину, плерома је јединствен божански праизвор из кога произлазе све еманације живота. Супротан је појму „кенома“ који значи празнину, таму и хаос.[1] У неоплатонизму појам има значење савршености интелигибилног света или божанског бића, коме се супротставља ограниченост, а тиме и коначност чулног света. Реч плерома користи апостол Павле у својој посланици Колошанима 2.9.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ „Pleroma”. Rječnik. Приступљено 20. 1. 2020.[мртва веза]
 | Овај чланак везан за филозофију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
