Пређи на садржај

Разговор:Зрачење/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Зашто ово преусмерава на сунчево зрачење?. Постоји мали милион зрачења. Или написати неки општи чланак и физичку дефиницију зрачења, или направити вишезначну одредницу. --Јован Вуковић (р) 16:31, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Možda ima manjak referenci, ali ovo je gradivo 8. razreda osnovne. -- Bojan  Razgovor  01:31, 24. децембар 2013. (CET)[одговори]

"Пошто се зрачење шири како како пролази кроз простор, а његова енергија се одржава (у вакууму), снага свих врста зрачења је обрнуто сразмерна квадрату растојања од извора."

То је нетачно, односно нетачније је код алфа зрачења него код бета, а код гама зрачења је потпуно тачно.--Miut (разговор) 21:01, 28. децембар 2013. (CET)[одговори]

не-загревајућим  и слични правописни марифетлуци.--Miut (разговор) 21:03, 28. децембар 2013. (CET)[одговори]

Погледајмо сад ову контрадикцију у две реченице:

Тако је јонизујуће зрачење донекле вештачки одвојено од електромагнетског зрачења,

Алфа честице, бета честице, космички зраци, гама зраци и рендгенски зраци носе довољно енергије за јонизацију атома

По првој реченици испада да електромагнетно зрачње не може бити јонизујуће, а по другој реченици видимо да неки спектри електромагнетнога зрачења као гама и рендгенски зраци јесу јонизујући. Велиак папазјанија.--Miut (разговор) 21:08, 28. децембар 2013. (CET)[одговори]

Није контрадикција. Сво јонизујуће је опасно за живе организме, али није свако електромагнетско зрачење јонизујуће. То је смисао. -- Bojan  Razgovor  02:01, 29. децембар 2013. (CET) Не не могу обе реченице. Мора се коригирати.--Miut (разговор) 21:28, 29. децембар 2013. (CET)[одговори]

Niko ti ne brani da korigujes da tebi ne bude nejasno. -- Bojan  Razgovor  03:37, 30. децембар 2013. (CET)[одговори]

Слике

Треба превести слике --Јован Вуковић (р) 12:08, 29. децембар 2013. (CET)[одговори]

Rešeno. -- Bojan  Razgovor  13:13, 29. децембар 2013. (CET)[одговори]

Сад сам погледао мали одјељак о рендгенском зрачењу и видио 5 граматичких грешака.--Miut (разговор) 21:28, 29. децембар 2013. (CET) Инфрацрвена светлост исто много грешака. Свуда врви од решака. они који су гласали да овај чланак ваља нису га прочитали ни 1%.--Miut (разговор) 21:30, 29. децембар 2013. (CET)[одговори]

Ево нсувисле реченице као да гугл преодилац преводи:

Међутим , као што је случај са Кс-зрацима , материјала са високим атомским бројем , као што су олово или осиромашени уранијум додају умерену (типично 20 % до 30 %) количину зауставне моћ у односу на једнаку масе мање густих и материјала са нижим нижим масама атома (као што су вода или бетон).

--Miut (разговор) 01:59, 31. децембар 2013. (CET)[одговори]

Јао. Хвала на уочавању овога. -- Bojan  Razgovor  05:27, 31. децембар 2013. (CET)[одговори]

Електромагнетско зрачење има електричне и магнетске компоненте поља која осцилују нормално једно на друго и у правцу простирања енергије

Оба поља су нормална на правац простирања енергије. Овако несувисло написано свавако би се могло тумачити.--Miut (разговор) 23:13, 1. јануар 2014. (CET)[одговори]

Оба поља су нормална на правац простирања енергије и једно на друго. -- Bojan  Razgovor  23:28, 1. јануар 2014. (CET)[одговори]

Бета зрачење услед радиоактивног распада може бити заустављено са само неколико центиметара пластике или неколико милиметара метала.

Бокица нажалост ово ти је исто нетачно. Бета зраћење су електрони, а како онда можеш писати да због радиоактивнога распада они могу нешто, када се електрони не распадају. Не знам одакле си све те бисере покупио.--Miut (разговор) 23:17, 1. јануар 2014. (CET)[одговори]

Nigde nepise da se elektroni raspadaju. Elektroni su posledica beta- raspada. I njih zaustavlja malo deblja prepreka. -- Bojan  Razgovor  23:28, 1. јануар 2014. (CET)[одговори]