Разговор:Македонска азбука/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Питање. Зашто је у излистаној азбуци велико Ј ћирилично а мало j латинично? Михајло ^{_[ talk _]} 16:12, 14. јун 2008. (CEST)

Фалш. Ово доле су фонеме по ИПА. Михајло ^{_[ talk _]} 16:21, 14. јун 2008. (CEST)

Гррр, а ја сам већ преправио :) --Јован Вуковић (р) 16:23, 14. јун 2008. (CEST)

Komentar

Dodadite i ime Krste Petkov Misirkov i njegova azbuka kao osnovač makedonske azbuke.--MacedonianBoy (разговор) 18:52, 27. октобар 2008. (CET)

Преземени букви

Цитат: „Слова љ, њ и џ су преузета из српског језика.“ Дали сте вие нормални?! Ниту една од спомнатите букви не е „преземена“ од српскиот јазик, туку се заеднички букви на македонскиот и српскиот јазик. Не измислувајте топла вода.

Башка, ќ и ѓ не звучат баш како /ђ/ и /ћ/. Ќ звучи како „тј“ додека ѓ звучи како „дј“, за разлика од ђ кое звучи како „џј“ и ћ како „тшј“.

Добро, за то да су слова преузета из српског треба извор, па сам тако означио. Али је чињеница да је та слова увео Вук Караџић у српски својом реформом 1840-их, а није их преузео из неког другог језика - колико ми је познато, македонски језик тада још није имао своју азбуку? Мени тврдња звучи логично, али се слажем да је потребан извор, а ако га не буде, видећемо. --Dzordzm (разговор) 18:58, 16. мај 2009. (CEST)

Што се ќ и ѓ тиче - не звуче потпуно исто, слажем се. Није ни писало да звуче исто него „нешто као“ - али ево сад сам појаснио. Узгред, мене занима, да ли је тачно да је македонски пре 1945. користио рецимо слово ћ? Рецимо мислим да је она декларација АСНОМ-а написана лепо са словом ћ - то ми је остало у сећању кад сам био у Скопљу 2004. са плаката по граду. --Dzordzm (разговор) 18:58, 16. мај 2009. (CEST)

Чекај малку. Можеби македонскиот јазик немал СТАНДАРДИЗИРАНА азбука, ама имал азбука! Кирилицата е излезена од Охрид, со Св. Наум и св. Климент.

Тоа што користеле други букви (примерот „ћ“) тоа покажува дека немале стандардизирана азбука. Во секој случај, многу текстови од порано биле пишувани и со глаголични букви, па и со букви типични за други словенски јазици (пример, http://image28.webshots.com/29/2/3/41/2337203410028288678leUHqU_fs.jpg , каде „ј“ е заменето со „й“ и покрај тоа што текстот не е на Бугарски/Руски (да беше на Бугарски, „йазик“ ќе беше пишано „язик“)).

Исто така, во овој документ (http://image14.webshots.com/14/1/78/25/2719178250028288678lMqguk_fs.jpg) јасно се гледа дека Президиумот на АСНОМ ја стандардизира Македонската азбука во која нема „й“, „я“, „щ“, „ъ“, „э“, „ю“, ниту „ђ“, „ћ“, туку чисти македонски букви кои се користат и денес.

У тексту се каже: "То слово се јавља још у бугарском, украјинском и пољском језику, али не као један фонем него као дијаграф (дз, dz (/ʣ/))." Мислим да треба: "Као глас се јавља још у бугарском, украјинском и пољском језику, али не као један графем (једно слово) него као диграф (дз, dz (/ʣ/))."

Можете слободно и сами исправити. То за диграф (а не како је написано дијаграф) нечија је непажња, лапсус. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:59, 20. септембар 2014. (CEST) с. р.

Note to sound of dz

Sound of "dz" is also present in Slovak (more often in dialects than in official language). However, the amount of words in written language, where it is used, is far lower than in Polish. In Slovak the sound of "dz" is more present in spoken language which is caused by assimilation (relationship between voiced and voiceless consonants), e.g. "noc dobrá" would be pronounced as "nodzdobrá" (d is voiced consonant and influences the preceding sound of "c" /ts/ changing it to "dz" ). I think the same situation is in all Slavic and even in many non-Slavic languages. As it has been mentioned above, there is a difference between graphemes and phonemes.