Разговор:Рене Зелвегер/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Да ли ова слика у јавном власништву?—Раде Награисаловић (разговор) 14:30, 12. јануар 2008. (CET)
- Није, али је зато лиценцирана ГФДЛом (који користимо на Википедији), и криејтив комонс лиценцом, тако да корисник може да бира коју од ове две лиценце ће да користи. Мислим да ми немамо овај шаблон за двојну лиценцу, али претпостављам да би било у реду да слику пошаљеш на ову Википедију, и да је означиш следећом налепницом: {{Гфдл}} (плус напиши одакле си је узео). -- Обрадовић Горан (разговор)
Зар се ово (rə-NĀ ZEL-weg-ər) не би требало транскрибовати као Ренеј Зелвегер, кад се ово Ā на крају чита као еј. Нпр. Ā, ā = able, rate је ејбл, рејт.--Награисаловићкажи/лажи 14:12, 25. децембар 2008. (CET)
Rene, René, Renee, Renée /renE/ Rene
Tvrtko Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena.
--Sly-ah (разговор) 14:41, 25. децембар 2008. (CET)
Замолио бих некога да обавести Ренеј да живи у заблуди. Наиме она се представља као Ренеј, што је очигледно погрешно! Ево јутјуб видео где се лепо у 22. секунди чује "Хај Ренеј, хау ар ју?".--Ирић Игор (разговор) 02:20, 26. децембар 2008. (CET)
Nije to sporno da se ona tako zove i ovde imaš još jedan dokaz http://www.sos.mo.gov/wolfner/SayHow/?id=z#guide. I izgovor i IPA kažu Renej, ali ne i gore navedeni Tvrtko Prćić koji kaže Rene. Ipak on je jedan od naših lingvista i trebali bi ga poslušati, možda on ima neki jak razlog zašto je Rene, a ne Renej. Mi samo možemo nagadjati zašto je on ovo ime transkribovao kao Rene, možda on u nekom novijem rečniku ovo ispravi (mada čisto sumnjam).--Награисаловићкажи/лажи 03:50, 26. децембар 2008. (CET)
Нема потребе за иронијом поготово што вас двојица ипак о том проблему знате мало мање од Прћића (а да би неко могао да буде ироничан, мора да зна много више од оног коме је та иронија упућена) и, успут, приступате транскрипцији поприлично дословно заборављајући да процес транскрипције садржи у себи и адаптацију, односно прилагођавање изговора (или ИПА-записа) правилима српског језика.
Дакле, у предговору Речника, Т. Прћић наводи да се наглашени самогласник који се у енглеском бележи као /ei/ у српски преноси као /ej/ па наводи примере Blake, Mailer, Clay, Mae, односно, преноси се и као /E/ (дуго, наглашено), уз навођење примера Le Carré, Olivier и уз напомену: Овај глас (мисли се на /ei/ (оп. моја)) увек би требало преносити спојем /ej/, изузев ако је реч о неком страном гласу адаптираном у енглеском и представљеном словом е, када би га, према слову, требало преносити као /E/...
Сем наведених примера, у Речнику се, уз Renee, може наћи још неколико примера који илуструју ово правило као што су, нпр. Suchet /транскрибује се као Суше, а не као Сушеј) итд.