Разговор:ФК Раднички Ниш/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ξ ISTORIJA KLUBA

Fudbalski klub "Radnicki" iz Ni{a osnovan je 24. aprila 1923 godine u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, nastale 1. decembra 1918. godine. Osniva~ ni{kog fudbalskog kluba je Milo{ Markovi}, privrednik, koji je dve godine kasnije formirao i osnovao Fudbalski klub "Sloboda" iz U`ica. Godina osnivawa ni{kog kluba, predstavqa godinu u kojoj postaje ~lan Lopta~kog podsaveza, gde igra svoje prve kvalifikacione i prijateqske utakmice, a prvi put u zvani~nom prvenstvu nastupa 1925/26, u okviru lige Moravske fudbalske `upe. Po~etkom rata, 1941. godine, klub prestaje sa aktivnostima da bi ih obnovio 1945. godine. "Radni~ki" je u stalnom usponu, te 1962. godine uspeva da izbori plasman u Prvu Saveznu ligu. Godine 1975. pobednik je Balkanskog kupa i osvaja prvi trofej me|unarodnog zna~aja. Juna 1980. godine, kao tre}eplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu, prvi put "Radni~ki" sti~e pravo u~e{}a u Kupu UEFA, u kome }e, veoma uspe{no nastupati jo{ dva puta, odigrav{i {irom Evrope 22 utakmice sa renomiranim klubovima poput Hamburgera, Napolija, Dandi Junajteda, Grashopersa, te holandskih velikana poput Fejenorda i AZ Alkmara i drugih, da bi 1982. godine ostvario svoj najve}i uspeh - stigav{i do polufinala ovog zna~ajnog evropskog takmi~ewa. U svojoj osamdesetogodi{wjoj istroriji "Radni~ki" je dao nekoliko desetina reprezentativaca u svim republi~kim i saveznim selekcijama. Pe~at Radni~kom je dao i veliki broj fudbalera koju su odigrali preko 200 utakmica, provode}i i vi{e od deset godina u klubu. Ne malo ih je koji su uspe{no nastavili karijeru kako u inostranstvu, tako i u drugim jugoslovenskim klubovima poput Petra i Pavla Mi}i}a, Milovana Obradovi}a, Jovana An|elkovi}a, Miodraga Jankovi}a, Aleksandra Panajotovi}a, Miodraga Kne`evi}a, Du{ana Mito{evi}a, Dragana Panteli}a, Zorana Milenkovi}a, Dragana Holcera, Slobodana Antonijevi}a, te fudbalera sa kraja osamdesetih godina dvadesetog veka kao {to su Zoran Bankovi}, Dragan Stojkovi} "Piksi", Milo{ Drizi}, Goran "Maza" Vasilijevi}a, Dragi{a Bini}, Goran Stojiqkovi}, Dejan "Rambo" Petkovi}, ali i onih iz te{kih devedesetih godina kao {to su Radivoje Mani}, Dejan Stefanovi}, Petar \eni}, \or|e Svetli~i}, Predrag Ocokoqi}...

OMLADINSKA [KOLA

Bitan segment kluba je i omladinska {kola osnovana 1963. godine, samo godinu dana posle ulaska Radni~kog u Prvu ligu, na inicijativu Tihomira Petrovi}a. Iz devet ni{kih osnovnih {kola odabrano je pedesetak pionira koji su organizovano po~eli da u~e fudbalsku abecedu. Prvi veliki uspeh omladinski tim Radni~kog postigao je u aprilu 1966. godine na turniru u nema~kom gradu [plendlimgenu. U takmi~enju po grupama Radni~ki je bio boqi od doma}ina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nere{eno 0:0. U finalnoj utakmici Radni~ki je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zaslu`eno osvojio pobedni~ki pehar. Nenad Cvetkovi} je sa pet golova bio najboqi strelac turnira, a Slavoqub Milenkovi} progla{en je za najboqeg igra~a turnira. Na turniru u Parizu, u maju 1969. godine, omladinci Radni~kog tako|e osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaqarija iz Italije golom Pe{i}a.. Godine 1991. po prvi put omladinci Radni~kog postaju prvaci dr`ave. Kao prvak Omladinske lige Srbije, ni{ki omladinci u~estvuju su u zavr{nom delu prvenstva. Novi Sad je bio doma}in prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radni~ki, a u drugoj grupi, ~iji je doma}in bilo Sarajevo, pobedili su omladinci @eqezni~ara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo do}i odigravawem dve utakmice. U prvoj utakmici u Ni{u omladinci Radni~kog bili su boqi od @eqezni~ara i pobedili golom Dejana Petkovi}a sa 1:0. U revan{u, u Sarajevu, bilo je 1:1.

19. septembra 1992. godine ni{ki fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radni~kog, trijumfalno su zavr{ili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Gra|asnkog iz Pri{tine i doma}e Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbo~i u dr`avi. Kadeti Radni~kog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su {est. 

Posledwi veliki uspeh Fudbalske {kole Radni~kog ostvaren je 2000. godine. Kadeti Radni~kog, pod vo|stvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu ni{ki kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na zavr{ni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U znak se}awa na tragi~no nastradalog, velikog talenta ne samo ni{kog, ve} i srpskog fudbala Ivana Krsti}a Belog, Fudbalska {kola Radni~kog nosi wegovo ime. Tragi~no nastradali Ivan Krsti}, zakora~io je na ^air sa devet godina, pro{ao {kolu Radni~kog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragi~no je izgubio `ivot na treningu od udara groma, na pomo}nom terenu, pored same {kole. Zauvek }e ostati uspomena na wega, na wegov talenat i bi}e primer budu}im generacijama koje dolaze.

"MERAKLIJE"

Neizostavni deo Fudbalskog kluba "Radni~ki", ali i grada Ni{a jesu pristalice ovog kluba - popularne "Meraklije". Meraklije nastaju u septembru 1989. godine, tri dana pred prvenstvenu utakmicu Radni~ki - Crvena Zvezda, mada je i pre toga bilo organizovanog navijawa na jugu ^aira. Prvo veliko i organizovano navijawe desilo se 1962. godine kada je Fudbalski klub "Radni~ki" izborio svoj prvi ulazak u prvu ligu protiv makedonkog Vardara, kada je nekoliko hiqada navija~a otputovalo za Skopqe i navijalo za tada{we "plave". Ve} naredne sezone, prva prvoliga{ka utakmica Radni~kog obele`ena je i prvom koreografijom, 23. septembra 1963. godine na utakmici sa Crvenom Zvezdom. Na isto~noj tribini "^aira" izronio je transparent "Real sa Ni{ave" koji je svojom du`inom od oko dvadeset metara i visinom od dva metara delovao impozantno. Po wemu je, ne{to kasnije, i "Radni~ki" dobio nadimak s obzirom da se transparent mogao videti na svakoj utakmici Radni~kog na "^airu" u periodu {ezdesetih godina dvadesetog veka. Od tada pa do dana{weg dana, uz mawe ispade, ni{ki ^air je va`io za vru} teren, pre svega zbog igre "Radni~kog", ali i paklene atmosfere koju su pravile "Meraklije". Me|utim, prvo navijawe koje je danas poznato na stadionima {irom Evrope, vezuje se za u~e{}e "Radni~kog" na me~evima Kupa UEFA, u periodu od 1980. - 1983. godine kada se ka~e i prvi transparenti poput "Real iz Ni{a, Evropom juri{a; Real iz Ni{a, sve redom {i{a", ali i pale se dimwaci i bakqe, pevaju pesme ... Uzev{i u obzir sve predloge, najvatrenije pristalice kluba jednoglasno usvajaju ime "Meraklije", pre svega iz tradicionalnih ni{kih razloga. Tre}a generacija "Meraklija" koja je trenutno i najaktuelnija, pojavila se na jugu ^aira u jesen 1995. godine. Od tada "Meraklije" dobijaju na brojnosti, a pove}avaju se i aktivnosti. Grupu ve} tada osve`avaju nove snage navija~a. Takmi~arsku 1996/97 godinu Radni~ki igra u Prvoj "B" ligi, ali i pored toga "Meraklije" pose}uju sve utakmice, kako u Ni{u tako i na strani. U toj sezoni "Meraklije" prave i dobre koreografije u Ni{u i na gostovawima. Posle jedne decenije zajedni~kog `ivota "Meraklije" imaju ~ime da se pohvale. Najve}e priznawe je sigurno to, {to se fudbaleri i Uprava kluba ponose wima. Zahvaquju}i dobrom odnosu sa Upravom "Meraklije" dobijaju svoje prostorije, a nijedno gostovanje se ne propu{ta. Uspe{no se radi i na poqu marketinga. Samo u ovoj godini ura|eno je vi{e nego svih prethodnoh godina. "Meraklije" na svojim oznakama: prslucima, kapama, {alovima, privescima, nalepnicama i olovkama imaju samo jednu poruku "Nemoj da bude{ stranac u svom gradu, oboji grad bojama svog kluba. Ako si Ni{lija, budi Meraklija".

Dakle, svi ovi uspesi, ostvareni na zelenom terenu, stvorili su kod Ni{lija veliku qubav prema svom klubu, a sam grad Ni{ dobrim delom postaje prepoznatqiv u zemqi i inostranstvu po "Radni~kom". To je doprinelo da privredni potencijal Ni{a i okoline, a i neke poznate svetske firme, prona|u svoj interes i stanu uz klub, {to je doprinelo wegovom br`em usponu i prelasku iz amaterskog u profesionalni status sa svim neophodnim segmentima profesionalnog fudbala. U nekoliko posledwih godina, iz raznih objektivnih, ali delom i subjektivnih razloga, klub je posustao, najpre u takmi~arskom delu, {to treba u najkra}em roku prevazi}i i vratiti ga u krug na{ih najelitnijih fudbalskih klubova, gde je on godinama bio svrstan.

Копирајт

део чланка који је избрисан, је са сајта ФК Раднички [1] и заштићен је копирајтом, тако да се без дозволе не може поставити на википедију.----László (talk) 03:56, 24. мај 2007. (CEST)

---

Нисам сигуран да је ово грб Радничког на сајту клуба[2] је други грб.--Drazetad (разговор) 01:02, 11. децембар 2007. (CET)

Враћене измене

Измене анониног корисника су враћене јер су делом биле на латиници. Ако неко хоће да провери тачност и да среди нека погледа у историју и нека среди. Мене мрзи --Јован Вуковић (р) 18:15, 26. јул 2008. (CEST)

У рубрици Славни играчи треба уписати само репрезентативце и неке познатије прволигаше (када је Раднички био у Првој савезној лиги Југославије) а не све играче и фудбалере локалног значаја.--Drazetad (разговор) 12:30, 2. август 2009. (CEST)

Раднички је у сезони 2009/10. испао из Прве лиге--Drazetad (разговор) 15:27, 9. јун 2010. (CEST)