Сабирање разломака
Сабирање разломака је аритметичка операција код које су сабирци разломци.[1]
Сабирање разломака једнаких именилаца[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Fraction_sum1.svg/220px-Fraction_sum1.svg.png)
Разломци једнаких именилаца се сабирају тако што се саберу њихови бројиоци, а именилац остаје исти. Збир два разломка је разломак чији је бројилац једнак збиру бројилаца датих разломака, а именилац једнак њиховим имениоцима.
пример1:
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Fraction_sum2.svg/220px-Fraction_sum2.svg.png)
Сабирање разломака различитих именилаца[уреди | уреди извор]
Разломци различитих иманилаца се сабирају тако што се поступком проширивања или скраћивања сведу на разломке једнаких именилаца.
пример2:
Сабирање разломака у децималном облику[уреди | уреди извор]
Децимални бројеви се сабирају као вишецифрени природни бројеви тако што се сабирају цифре које се у децималном запису броја налазе на истој позицији. Децимални бројеви се сабирају потписивањем једног броја испод другог, али тако да децимални зарез једног броја буде испод децималног зареза другог броја, а затим спроведе поступак сабирања бројева као вишецифрених природних бројева.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Икодиновић, Небојша (2014). Математика Уџбеник за 5. разред основне школе. Београд: Клетт. ISBN 978-86-7762-438-5.