Станца
Изглед
У поезији станца је јединица у оквиру веће књижевне поетске форме. У модерној поезији, најчешће се поистовећује са строфом. Станца се састоји од груписаних строфа, раздвојених новим редом, са одређеним ритмом и шемом и устаљеним бројем редова:
- 2 реда = Куплет
- 3 реда = Терцет
- 4 реда = Катрен
- 5 реда = Синквен
- 6 реда = Сестет
- 7 реда = Септет
- 8 реда = Октава
Остале врсте станци::
- Баладна станца
- Бурнсова (Шкотска) станца
- Отава рима
- Сицилијанска октава
- Спенсерова станца
- Баласијева станца
- Оњегинова станца
- Терца рима
Примери
[уреди | уреди извор]Примери станце су многобројни, посебно у средњовековној књижевности, код трубадура, али и Дантеа, Петрарке, Бокача. Станце су суптилне код Шекспира, повезане заједничком римом, као у Сонету 116::
Спој верних душа, сметња не ремети. |\ А љубав није љубав, коју свако | \ С променом мења, ил' ако се сети | / Једна станца Да с неверником изневери лако. |/ О, не! Љубав је тек кула светиља |\ Што гледа буре и њихову пену | \ Она је звезда, висока водиља, | / Једна станца За залуталу барку. Ни времену |/ Играчка није, мада су румена |\ Лица под њеном косом која чека; | \ О, љубав нема промена, ни мена | / Једна станца Већ траје док је света и века. |/ Ако ја грешим, мој стих је лаж тада |\ И нико није волео никада. |/ Куплет