Сфигмограф
Сфигмограф је медицински уређај за регистровање артеријских пулсних осцилација. Назив потиче од речи (грч. aρτηρία - arterija + σφυγμός - пулс + γράμμα - запис), или у слободном преводу „записисивати пулс артерија“. Графички запис пулсних осцилација (на папиру, осцилоскопу, и магнетном медију) носи назив сфигмограм. Испитивање облика криве пулса артерија, као и синхроно регистровање пулса две артерије, добијене сфигмограмом, има дијагностички значај у клиничком раду, најчешће за процену стања леве срчане коморе.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Сфигмограф, као медицински инструмент за мерење пулса први пут је примењен у деветнаестом веку. Први уређај осмислио је 1854. године немачки физиолог Karl von Vierordt (1818—1884). Године 1863, француски физиолог Етјен-Жил Мари (Étienne-Jules Marey, 1830—1904), конструисао је побољшану, преносну верзију Карловог уређаја. У медицини, за евалуацију срчаних функција сфигмограм је први применио шкотски физиолог Сер Џејмс Макензи (1853—1925).[2]
Уређај се користио активно све до краја 19. века када је конструисан први механички пулсметар. У 21. веку сфигмограф је замењен савременим дигиталним системима за мерење пулса. Класична верзија уређаја (са загарављеним папиром) данас се углавном користи на медицинским факултетима у оквиру института за физиологију, а савремени дигитални уређаји у клиничкој пракси.
Врсте сфигмографије
[уреди | уреди извор]У свакодневној пракси користе се следеће врсте сфигмографије:
- Директна сфигмографија
Директном сфигмографијом региструју се пулсне осцилације зида крвног суда крвног испод пелоте или левка сфигмографа.
- Волуменска сфимгографија
Код волуменске сфигмографије поступак се изводи уз помоћу пнеуматицки манжетне обмотане око дела ида, и региструју волуменске промене изазване проласком пулсног таласа кроз артерије.
Основне поставке
[уреди | уреди извор]За праћење и детаљну анализу појединачних осцилација артеријског пулса и његових варијација произведен је посебан уређај познат под називом сфигмограф, који приказује графички запис манифестације пулсних осцилација. Испитивање облика криве пулса артерија, на графичком запису као и синхроно регистровање пулса две артерије, има дијагностички значај у клиничком раду.
Крива пулса аорте и централних артерија разликује се од криве пулса периферних артерија, као што су нпр. палчана или радијална и бутна или феморална артерија и друге. Крива пулса у великим артеријама (аорта) почиње предсистолним таласом, који одговара изоволуметријском скраћењу леве коморе, иза којег следи главни талас пулса изазван убацивањем крви у аорту.
Усходно део главног таласа се назива анакрот, а нисходни катакрот:
- Анакрот је резултат повећања дијаметра артерије услед повећања притиска у њој и настаје у фази ејекције и поклапа се са првим срчаним тоном.
- Катакрот настаје као резултат смањења дијаметра артерије услед смањења притиска (током дијастоле). На катакроту се налази инцизура (оштар зубац) и дикротни талас. Инцизура настаје у тренутку затварања полумесецастих залистака аорте и резултат је краткотрајног, малог повратног тока крви. Дикротни талас је резултат одбијања таласа притиска од затворене аортне валвуле. Код криве периферног артеријског пулса, анакрот нагло прелази у катакрот на коме се налази дикротни талас.
_(14778835494).jpg)
Сфигмограм
[уреди | уреди извор]
На сфигмографској кривуљи описују се следеће делови:
- Почетни мали талас — који одговара изометријској контракцији. Налази се иза П-таласа на ЕКГ-у
- Узлазни крак криве (анакрот) — представља фазу брзог истицања крви из леве коморе,
- Силазни крак (катакрот) — то је систолни плато и он настаје као одраз успореног истискивања крви из леве срчане коморе. Његов почетни део је у виду платоа, а други део инклинира оштро према доле и завршава усеком који одговара затварању у полумесечастих залистака.
- Дикотрони тала — који следи иза усека као последица одбијања крви од затворене полумесечасте валвуле.
Конструкција сфигмографа
[уреди | уреди извор]Сви сфигмографи у начелу састоје се од следећих компоненти:[3]
- Сензор (трансмитер механичке осцилације зида крвног суда и/или запремине (волумена) у електричне сигнале ),
- ДЦ појачавач, аналогни или дигитални конвертер,
- Рачунарска јединица за складиштење сигнал и његову различиту трансформацију за графички приказ или меморисање
- Уређај за приказ сигнала (монитор , писач, за снимање на папиру).
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Sphygmographs
- ^ Handbook of the sphygmograph : being a guide to its use in clinical research : to which is appended a lecture delivered at the Royal College of Physicians on the 29th of March 1867 on the mode and duration of the contraction of the heart in health and disease (1867)
- ^ Трифонов Е.В. Антропология: дух - душа - тело - среда человека, или Пневмапсихосоматология человека Русско-англо-русская энциклопедия, 18-е изд., 2015. Сфигмограф
Литература
[уреди | уреди извор]- Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
- Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
- Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- La circulation et le pouls; histoire, physiologie, sémeiotique, indications therapeutiques (1886)
- The sphygmograph : its history and use as an aid to diagnosis in ordinary practice (1882)
- Handbook of the sphygmograph : being a guide to its use in clinical research : to which is appended a lecture delivered at the Royal College of Physicians on the 29th of March 1867 on the mode and duration of the contraction of the heart in health and disease (1867)
