Laudator temporis acti
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Quintus_Horatius_Flaccus.jpg/220px-Quintus_Horatius_Flaccus.jpg)
Laudator temporis acti лат. (изговор: лаудатор темпорис акти). Хвалисавац минулих времена. (Хорације)[1]
Поријекло изреке[уреди | уреди извор]
Изрекао у посљедњем вијеку старе ере римски лирски пјесник Хорације у завршници једног стиха.[1]
Тумачење[уреди | уреди извор]
Најдужу прошлост имају стари људи. У њиховој прошлости је младост најудаљенија. Вјероватно је зато носталгија за најљепшом прошлошћу, каква је готово по правилу младост, као и чињеница да се ружно у свему, такође по правилу, заборавља, и вриједна највеће хвале. Човјек памти себе, срећног, здравог, младог! Зато је прошлост вриједна хвале код старих.[1] [1]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- [1] (језик: енглески)