Пређи на садржај

Silver Heads (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сребрне главе
Жанрнаучна фантастика, драма, комедија
ТворацЕвгеније Јуфит
РежијаЕвгеније Јуфит
СценариоВладимир Маслов
Јевгениј Јуфит
Главне улогеТатјана Верховскаја
Василиј Дерјагин
Валериј Криштапенко
Николај Мартон
Владимир Маслов
Александар Половцев
Сергеј Чернов
МузикаГија Канчели
Директор
фотографије
Александар Буров
Продуцентска
кућа
Мосфил
Година1998.
Трајање82 минута
ЗемљаРусија
Језикруски
IMDb веза

Серебряные головы (срп. Сребрне главе; енгл. Silver Heads) руски је научнофантастични филм из 1998. у режији Јевгенија Јуфита.[1][2]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Научници почињу да спроводе тајни експеримент, чија је сврха проучавање интеракције између особе и дрвета у току њиховог међусобног спајања. Међусобна фузија буквалног – фузијом људских молекула и молекула дрвета. Замишљени експеримент је, наравно, фантастичан, али резултат који би научници требало да добију је веома примамљив - људско дрво ће бити отпорно на агресивно окружење, издржљиво, веома непретенциозно...

Мала група научника који желе да буду и истраживачи и експериментални учесници послата је у удаљени шумски опсег. Међутим, шума није нимало пуста, како су мислили научници. Прво, овде живи шумар са породицом (супругом и сином) и псом. Друго, чудна створења лутају шумом, остављена овде након претходног експеримента, исто тако фантастична и исто тако чудна.

Глумац Улога
Николај Мартон Професор
Татјана Верховскаја Научница
Василиј Дерјагин
Валериј Криштапенко
Владимир Маслов Научница
Александар Половцев
Сергеј Чернов
Даниел Зинцхенко

„... филм Сребрне главе убеђује да се некрореализам заиста може одиграти, да може бити предмет не само импровизације, већ и режије... Као и у сваком насталом уметничком делу, изграђени свет у Сребрним главама живи и развија се у стварност која иде у ментални простор иза последњих оквира” — Екатерина Андрејева.

„Не намећем никоме своје гледиште. Моји филмови су слободно асоцијативни. Сваки гледалац их перципира на основу свог интелекта , естетског искуства, психолошких квалитета. Може и да се смеје и да плаче” — Евгениј Јуфит .

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]