Valeri Solanas

Valeri Solanas
Lični podaci
Puno ime	Valeri Džin Solanas
Datum rođenja	9. april 1936.
Mesto rođenja	Ventnor Siti, Nju Džerzi
Datum smrti	25. april 1988
Mesto smrti	San Francisko, Kalifornija
Književni rad
Period	Ženski pokret
Najvažnija dela	SCUM Manifesto
Potpis

Valeri Džin Solanas (engl. Valerie Jean Solanas; Ventnor Siti, 9. april 1936 —San Francisko, 25. april 1988) bila je američka književnica i feministkinja, najpoznatija po svome delu SCUM Manifesto i po pokušaju ubistva Endija Vorhola.

Rođena je u Ventnor Sitiju, u Nju Džerziju. Seksualno zlostavljana od strane oca, Solanas je pobegla od kuće u 15. godini i počela da živi na ulici. Uprkos tome uspela je da završi srednju školu i studije psihologije na Univerzitetu u Merilendu. Nakon završenih studija živela je od prostitucije i prosjačenja. Sredinom šezdesetih godina preselila se u Njujork gde je upoznala Endija Vorhola i dala mu na čitanje svoj pozorišni komad Up your ass, u nadi da će ovaj producirati njeno delo. Vorhol je delo izgubio, ali joj je dao malu ulogu u svom filmu I, a Man.

Godine 1967. Solanas je sama štampala SCUM Manifesto i počela da ga prodaje na ulici. Beskompromisna satira patrijarhalnog društva, kontroverzni SCUM Manifesto, već u prvoj rečenici koncipira društvo u kome će žene „zbaciti vladu, eliminisati novčani sistem, uvesti potpunu automatizaciju i uništiti muški pol“.

Iste godine Solanas je upoznala Morisa Žirodijasa, izdavača Olimpija Presa (Olympia Press), koji je s njom napravio dogovor o izdavanju SCUM Manifesta i njenih budućih tekstova. U strahu da ugovor koji je sklopila s Žirodijasom podrazumeva da se mora u potpunosti odreći prava na sva svoja buduća dela, Solanas počinje da veruje u zaveru izdavača i Endija Vorhola. Trećeg juna 1968, nakon što nije uspela da nađe Žirodijasa, odlazi u Vorholov atelje gde ispaljuje tri hica u njega, od kojih su prva dva promašaji, a treći ga pogađa. Nakon toga, Solanas se predaje policiji. Okrivljena je za pokušaj ubistva, napad i ilegalno posedovanje oružja i odslužila tri godine u pritvoru, uključujuči psihijatrijsku negu zbog dijagnostikovane paranoidne šizofrenije. Umrla je 1988. godine u San Fransisku od pneumonije.