9. април

9. април (09.04) је 99. дан у години по грегоријанском календару (100. у преступној години). До краја године има још 266 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 1683 — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал је открио ушће Мисисипија и прогласио га француским поседом Луизијаном у част Луја XIV.
• 1807 — Аустријска војска је угушила Тицанову буну.
• 1865 — Завршен је грађански рат у САД након што се генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту.
• 1906 — Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд).
• 1928 — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија.
• 1940 — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату.
• 1948 — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела.
• 1963 — Проглашен први Устав Социјалистичке Републике Србије.
• 1969 — Француско-британски суперсонични путнички авион „Конкорд“ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској.
• 1974 — Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника.
• 1977 — Комунистичка партија Шпаније легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима.
• 1988 — Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјенанмену.
• 1990 — После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски демократски форум.
• 1991 —
  • Грузија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
  • Савет безбедности УН донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног Ирака.
• 1992 — Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата.
• 1995 — Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године.
• 1998 — У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло је 119 верника из више земаља.
• 1999 — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
• 2002 — Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали.
• 2003 — Америчке снаге су ушле у центар Багдада и преузеле контролу над главним градом Ирака.
• 2008 — Укинут феудални систем на каналском острву Сарк, последњи феудални посед у Европи.

Рођења

• 1821 — Шарл Бодлер, француски песник, зачетник модернизма. († 1867)
• 1905 — Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички сенатор. († 1995)
• 1917 — Бред Декстер, амерички глумац и продуцент. († 2002)
• 1923 — Јован Милићевић, српски глумац. († 1992)
• 1926 — Хју Хефнер, амерички публициста, издавач часописа Плејбој. († 2017)
• 1933 — Жан-Пол Белмондо, француски глумац. († 2021)
• 1936 — Валери Соланас, америчка књижевница и феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола. († 1988)
• 1936 — Љубомир Ћипранић, српски глумац. († 2010)
• 1942 — Петар Надовеза, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1954 — Денис Квејд, амерички глумац.
• 1955 — Милутин Караџић, српско-црногорски глумац и продуцент.
• 1965 — Полина Поришкова, чешко-шведска глумица, модел и списатељица.
• 1966 — Синтија Никсон, америчка глумица.
• 1971 — Жак Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1972 — Жељко Ребрача, српски кошаркаш.
• 1974 — Милена Марковић, српска песникиња, драматуршкиња и сценаристкиња.
• 1974 — Џена Џејмсон, америчка порнографска глумица.
• 1975 — Фабрицио Моро, италијански музичар.
• 1975 — Роби Фаулер, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
• 1978 — Жорже Андраде, португалски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1978 — Весна Писаровић, хрватска музичарка.
• 1979 — Кацуни, француска порнографска глумица.
• 1981 — Серхи Видал, шпански кошаркаш.
• 1985 — Senidah, словеначка музичарка.
• 1986 — Срђан Јовановић, српски фудбалски судија.
• 1986 — Лејтон Мистер, америчка глумица, музичарка и модел.
• 1987 — Џеси Макартни, амерички музичар и глумац.
• 1990 — Кристен Стјуарт, америчка глумица, редитељка и модел.
• 1991 — Лазар Радосављевић, српски кошаркаш.
• 1992 — Андреј Мркела, српски фудбалер.
• 1993 — Маја Ненадић, српска ТВ водитељка.
• 1994 — Ландри Ноко, камерунски кошаркаш.
• 1998 — Ел Фанинг, америчка глумица.
• 1999 — Лил Нас Екс, амерички музичар.

Смрти

• 491 — Зенон, источноримски (византијски) цар.
• 715 — Папа Константин, био је 88. папа (рођ. 664)
• 1483 — Едвард IV Јорк, био је први енглески краљ иѕ династије Јорк и de iure француски краљ (рођ. 1442)
• 1492 — Лоренцо де Медичи, владар фирентинске републике (рођ. 1449)
• 1553 — Франсоа Рабле, француски књижевник (рођ. 1494)
• 1626 — Френсис Бекон, енглески филозоф, државник и писац (рођ. 1561)
• 1943 — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (рођ. 1920)
• 1959 — Френк Лојд Рајт, амерички архитекта.
• 1961 — Зог I од Албаније, био је последњи албански краљ (рођ. 1895)
• 1979 — Вилхелм Битрих, генерал-пуковник немачког СС-а и Вафен-СС, генерал током Другог светског рата.
• 2011 — Сидни Лумет, амерички филмски редитељ и продуцент. (рођ. 1925)
• 2014 — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и академик САНУ. (рођ. 1933)
• 2021 — Ди-Ем-Екс, амерички репер. (рођ. 1970)
• 2021 — Принц Филип, војвода од Единбурга. (рођ. 1921)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума