Čaša za vino

С Википедије, слободне енциклопедије

Par mutnih čaša iz 18. veka

Čaša za vino je vrsta čaše koja se koristi za piće i degustaciju vina. Većina čaša za vino ima noseću dršku (pehari), odnosno sastoje se od tri dela: suda, drške i stopala.

Materijali[уреди | уреди извор]

Visokokvalitetne čaše za vino nekada su bile pravljene od olovnog stakla, koje ima veći indeks prelamanja i teže je od običnog stakla, ali su zdravstveni problemi usled unosa olova doveli do njihove zamene staklom bez olova.[1] Čaše za vino, sa izuzetkom hok čaša, uglavnom nisu obojene ili matirane, jer bi to otežalo procenu boje vina.[2] Nekada je postojao ISO standard (ISO/PAS IVA 8:2009) za čistoću stakla i odsustvo olova i drugih teških metala, ali je povučen.[3]

Neki proizvođači vrhunskih čaša za vino kao što je Schott Zwiesel su pioniri u metodama unosa titanijuma u staklo kako bi povećali njegovu izdržljivost i smanjili verovatnoću da se staklo razbije.[4]

ISO čaša za degustaciju vina[уреди | уреди извор]

Međunarodna organizacija za standardizaciju ima specifikaciju (ISO 3591:1977) za čašu za degustaciju vina. Sastoji se od šolje („izduženo jaje“) oslonjene na stabljiku koja se oslanja na osnovu.

INAO zvanična čaša za degustaciju vina.

Referentna čaša je INAO čaša za vino, merilo definisano specifikacijama Francuske asocijacije za standardizaciju (AFNOR), koji je INAO usvojio kao zvaničnu čašu 1970. godine. Ona je dobila svoj AFNOR standard u junu 1971. godine, i svoj ISO standard 3591 1972. godine.[5] INAO nije dostavio dosije Nacionalnom institutu za industrijsku svojinu, stoga se masovno kopira i postepeno je zamenila druge degustacione čaše u svetu.[6]

Staklo mora biti olovni kristal (9% olova). Njene dimenzije daju joj ukupnu zapreminu između 210 mL i 225 mL, i definisane su na sledeći način:

  • Prečnik oboda: 46 mm
  • Visina čašice: 100 mm
  • Visina stopala: 55 mm
  • Prečnik ramena: 65 mm
  • Prečnik stopala: 9 mm
  • Prečnik osnove: 65 mm

Otvor je uži od konveksnog dela da bi se buke koncentrisao. Kapacitet je približno 215 ml, ali je predviđena za sipanje od 50 ml.[7] Neke čaše sličnog oblika, ali sa različitim kapacitetima, mogu se u širokom opsegu nazivati ISO čašama, ali one ne čine deo ISO specifikacije.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Questions and Answers About Lead in Tableware Архивирано 2017-09-06 на сајту Wayback Machine. California Department of Public Health
  2. ^ Cech, Mary; Schacht, Jennie (29. 9. 2005). The Wine Lover's Dessert Cookbook: Recipes and Pairings for the Perfect Glass of Wine. Chronicle Books. стр. 32—. ISBN 978-0-8118-4237-2. 
  3. ^ „IWA 8:2009 - Tableware, giftware, jewellery, luminaries -- Glass clarity -- Classification and test method”. ISO. Приступљено 2017-09-06. 
  4. ^ Fish, Tim. „It's Just a Wineglass”. Wine Spectator. Приступљено 24. 8. 2018. 
  5. ^ „Le verre ISO ou verre INAO”. verres-a-vin.fr. Приступљено 2016-12-12. 
  6. ^ Le verre et le vin de la cave à la table du |XVII à nos jours (Glass and Wine from the Cellar to the Table from the 17th century to the Present) Christophe Bouneau, Michel Figeac, 2007. Centre d'études des mondes moderne et contemporain. In French
  7. ^ „ISO 3591:1977”. ISO.org. Приступљено 2012-02-09.  (payment required)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Čaša za vino na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čaša_za_vino&oldid=27067226”