Žeđ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Žeđ (1886), delo Vilijama Adolfa Bugra

Žeđ je fiziološka potreba kod čoveka i drugih živih bića, kao što su npr. životinje i biljke.[1][2] Osećaj suvoće u ustima i grlu povezan sa željom za tečnostima. Žeđ je takođe telesno stanje, kao i dehidracija koje izaziva taj isti osećaj/želju ili potrebu za pićem. Žeđ je žudnja za pitkom tečnošću, što rezultira osnovnim instinktom životinja da piju. To je esencijalni mehanizam koji učestvuje u balansu fluida. Javlja se usled nedostatka fluida ili povećanja koncentracije pojedinih osmolita, kao što su soli. Ako zaprenina vode u telu padne ispod izvesnog praga ili koncentracija osmolita postane previsoka, mozak signalizira žeđ.

Reference[уреди]

  1. ^ Carlson, Neil R. (2013). Physiology of Behavior. New Jersey: Pearson. стр. 397—400. ISBN 978-0-205-23981-8. 
  2. ^ Carlson, Neil (2013). Physiology of Behavior. New Jersey: Pearson. стр. 394—402. ISBN 978-0-205-23939-9. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]