Пиће

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пиће је врста течности специјално припремљена за људско конзумирање. Има много типова пића. Могу се поделити у разне групе као што су чиста вода, алкохол, безалкохолно пиће, газирано пиће, воћно или поврћно пиће и врућа пића као што је на пример топла чоколада. Поред тога што задовољавају базичне потребе, пића су део културе људског друштва.

Биологија[уреди]

Када људско тело постане дехидрирано, оно осети жеђ. Ова жудња за течностима доводи до инстинктивне потребе за пићем. Жеђ је регулисана хипоталамусом као одговор на суптилне промене у нивоу електролита у телу, као и резултат промена у циркулацији крви. Потпуна елиминација пића, тј. воде, из тела ће резултирала смрћу брже од уклањања било које друге супстанце.[1] Вода и млеко су била основна пића током историје.[1] Иако је вода неопходна за живот, она је такође носилац многих болести.[2]

Како се друштво развијало, откривене су технике за стварање алкохолних пића из биљака које су биле доступне у различитим областима. Најстарији археолошки докази о производњи вина до сада пронађени потичу са локалитета у Грузији (око 6000. године пне)[3][4][5] и Ирану (око 5000 година пне).[6] Пиво је могло бити познато у неолитској Европи још око 3000. године пне,[7] и углавном се производило на домаћем оквиру.[8] За проналазак пива (и хлеба) се тврди да су одговорни за способност човечанства да развије технологију и изгради цивилизацију.[9][10][11] Чај је највероватније настао у Јунану у Кини за време династије Шанг (1500 пне – 1046 пне) као медицинско пиће.[12]

Алкохолна пића[уреди]

Алкохолно пиће је врста пића које садржи етанол, такође познатије као алкохол (иако у хемији термин алкохол подразумева многе друге смеше). Пиво је било део људске културе чак 8000 година.[13] У многим земљама, испијање алкохолних пића у локалним баровима или пабовима је културна традиција. [14]

Безалкохолна пића[уреди]

Алкохолна пића у разним боцама.

Ово су пића која не садрже алкохол или га садрже веома мало. У категорију спадају и безалкохолно пиво, вино и јабуковача, ако садрже мање од 0,5 % алкохола.

Газирано пиће[уреди]

Под овим термином може да се подразумева пиће које уопште не садржи алкохол. Међутим, поред воде као главног састојка, састоји се и од заслађивача и ароме. Под овим појмом се подразумевају лимунаде, ледени чајеви, врућа чоколада, сода вода и тако даље.

Воћни сок[уреди]

Сок од наранџе се обично пије охлађен.

Воћни сок је природни производ који не садржи адитиве или их има у малој количини. Воћни сокови на бази цитруса као што су сок од наранџе или мандарине су пића која се обично конзумирају за време доручка. Сок од грејпфрута, ананаса, јабуке, грожђа. Воће је доста кварљиво, па због тога способност да се сок екстрактује и сачува је од велике важности. Нека пића су доста кисела, па је мешање са водом неопходно како би могла да се пију. Раније је цеђење сокова био доста мукотрпан посао, јер се је требало воће самлети и додати шећер, пре него што су се пунили у боцама.

Поврћни сокови[уреди]

Поврћни сокови се обично сервирају топли или хладни. Различити типови поврћа се могу користити како би се сок направио, на пример: шаргарепа, парадајз, краставац, целер и друго. Неки поврћни сокови се мешају са воћним како би били укуснији. Многи популарни поврћни сокови, нарочито они који садрже доста парадајза, су богати натријумом и треба имати обзира приликом уношења. Неки поврћни сокови имају исту здравствену вредност као цело поврће у смислу смањивања ризика од кардио-васкуларних болести и рака.

Топла пића[уреди]

Топла пића или топли напици се обично служе топли, додавањем врућих течности попут воде или млека, као и директним загревањем самих пића.

Остало[уреди]

Неке супстанце се могу дефинисати као пиће и као храна, па се могу јести са кашиком или пити у зависности од њихове разређености и раствора.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Cheney, Ralph (јул 1947). „The Biology and Economics of the Beverage Industry”. Economic Botany. 1 (3): 243—275. JSTOR 4251857. doi:10.1007/bf02858570. 
  2. ^ Burnett, John (2012). Liquid Pleasures: A Social History of Drinks in Modern Britain. Routledge. стр. 1—20. ISBN 978-1-134-78879-8. 
  3. ^ Keys, David (2003-12-28). „Now that's what you call a real vintage: professor unearths 8,000-year-old wine”. The Independent. Приступљено 2011-03-20. 
  4. ^ Berkowitz, Mark (1996). „World's Earliest Wine”. Archaeology. Archaeological Institute of America. 49 (5). Приступљено 25. 6. 2008. 
  5. ^ Spilling, Michael; Wong, Winnie (2008). Cultures of The World Georgia. стр. 128. ISBN 978-0-7614-3033-9. 
  6. ^ Ellsworth, Amy (18. 7. 2012). „7,000 Year-old Wine Jar”. 
  7. ^ [1] Prehistoric brewing: the true story, 22 October 2001, Archaeo News. Retrieved 13 September 2008
  8. ^ „Dreher Breweries, Beer-history. Архивирано из оригинала на датум 2009-07-09. Приступљено 2010-09-21. 
  9. ^ Mirsky, Steve (мај 2007). „Ale's Well with the World”. Scientific American. 296 (5): 102. Bibcode:2007SciAm.296e.102M. doi:10.1038/scientificamerican0507-102. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2007. Приступљено 4. 11. 2007. 
  10. ^ Dornbusch, Horst (27. 8. 2006). „Beer: The Midwife of Civilization”. Assyrian International News Agency. Приступљено 4. 11. 2007. 
  11. ^ Protz, Roger (2004). „The Complete Guide to World Beer”. »When people of the ancient world realised they could make bread and beer from grain, they stopped roaming and settled down to cultivate cereals in recognisable communities.« 
  12. ^ Mary Lou Heiss; Robert J. Heiss. The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. 
  13. ^ Arnold, John P (2005). Origin and History of Beer and Brewing: From Prehistoric Times to the Beginning of Brewing Science and Technology (Reprint изд.). BeerBooks.com. 
  14. ^ Hamill, Pete (1994). A Drinking Life: A Memoir. New York: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-34102-8. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]