Јавор (планина у Србији)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јавор
Географске карактеристике
Највиша тачка Василин врх
Надморска висина 1.519 m
Координате 43°26′29″ СГШ; 20°03′16″ ИГД / 43.4414° СГШ; 20.0544° ИГД / 43.4414; 20.0544 Координате: 43°26′29″ СГШ; 20°03′16″ ИГД / 43.4414° СГШ; 20.0544° ИГД / 43.4414; 20.0544
Географија
Јавор на мапи Србије
Јавор
Јавор
Државе  Србија
Област Рашка област
Масив Динарске планине
Група Старовлашко-рашке планине

Јавор је планина у југозападној Србији. Налази се на путу ИвањицаСјеница,[1] на тромеђи између општина Нова Варош, Ивањица и Сјеница.[2]

Највиша тачка планине Јавор је Василин врх са 1.519 метара надморске висине. У подножју планине Јавор се налази река Увац, која се улива у реку Лим.

Има динарски правац пружања. Обрасла је листопадном (буковом) шумом, док са јужне стране расту четинари. Има доста пашњака, извора и потока, а могу се наћи и разни шумски плодови. Све реке из овог краја одликују се бистром, чистом водом, са богатим рибљим фондом, нарочито поточном пастрмком. На планини влада умерена планинска клима.[2]

Јавор је историјска планина, на њој су вођени бојеви и ратови 1804, 1876—1878 и 1912. Све до балканског рата (1912) ту се налазила српско-турска граница.[1] На Кушићима, у подножје планине је Карађорђе од 18061809, са својим устаницима градио јака утврђења и шанчеве[2], који се још увек препознају и данас их зову Карађорђеви шанчеви[3]. На узвишици изнад бивше царинарнице налази се споменик великом јунаку Јаворског рата (1876—1878) мајору Михаилу Илићу, по коме носи име Основна школа на Кушићима. Поред споменика се налази гробље српских војника изгинулих на Калипољу.[2]

Постоји велики број народних песама које су опевале планину Јавор. Једне од најпознатијих народних-музичких дела, које певају овој планини су : „Ој ливадо росна траво Јаворе“ и „Под Јавором село што је“.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Србија знаменитости и лепоте, група аутора, Књижевни преглед, Београд 1965
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Кушићи: Јавор, Приступљено 2. 2. 2013.
  3. Кушићи: Историјат, Приступљено 3. 2. 2013.

Литература[уреди]