Јован Марић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јован Марић
Датум рођења(1950-01-02)2. јануар 1950.
Место рођењаЛука, код Босанског Грахова
 ФНРЈ
Датум смрти11. март 1996.(1996-03-11) (54 год.)
ВојскаЈНА
ВРС (1992—1996)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаMedal for Military Merits RIB.gif Order for military merits with silver swords RIB.gif Order of the People's Army with silver star RIB.gif Order of military merits with golden swords RIB.gifКарађорђева звијезда

Јован Марић (Лука, код Босанског Грахова, 2. јануар 195011. март 1996) био је генерал-мајор Војске Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1950. од оца Јована, пензионер, и мајке Драгиње, домаћице. По националности је Србин. Био је ожењен и имао је двоје дјеце.[1] Завршио је основну школу 1964; Ваздухопловну војну гимназију 1967; Ваздухопловну војну академију - смјер летење 1970 завршио је врлодобрим успјехом. Курс наставе летења завршио је 1971 са одличним успјехом као и Командно-штабну школу оператике Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране 1988.

Произведен у чин потпоручника авијације 31. августа 1970, а унапријеђен у чин поручника 29. октобра 1973, капетана 31. октобра 1978, капетана прве класе 22. децембра 1978, мајора 22. децембра 1982, потпуковника 22. децембра 1986, пуковника 22. децембра 1991. и генерал-мајора 16. јуна 1995. Обављао је дужности: на школоваљу за наставника летења 1970; пилотнаставник летења у 249. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили 1971-1974; командир авијацијског одјељеља у 249. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили 1975-1979; замјеник командира ескадриле у 249. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили 1979-1981; командир ескадриле 1981-1984; начелник штаба, уједно замјеник команданта, 105. ловачко-бомбардерског авијацијског пука 1984-1988; командант 105. ловачко-бомбардерског авијацијског пука 1988-1989; помоћник команданта Ваздухопловне војне академије за наставу и научноистраживачки рад 1989- 1992; командант, уједно наставник летења, у центру за специјалну обуку Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране 1992.[2]

Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Задар. Учествовао у Одбрамбено-отаџбинском рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. У чин генерал-мајора унапријеђен је 16. јуна 1995. године. Обављао је дужност помоћника команданта Главног штаба Војске Републике Српске за ваздухопловства и противваздушну одбрану 1992-1996.[2]

Службовао је у гарнизонима: Задар, Београд и Хан Пијесак. Погинуо је 11. марта 1996. обилазећи јединице ради контроле поштовања мировног Дејтонског споразума у саобраћајној несрећи.

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током војне службе седам пута је службено оцјењиван, једном оцјеном истиче се и шест пута оцјеном нарочито се истиче.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  2. 2,0 2,1 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.