Јован Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован Марјановић
Датум рођења(1922-04-10)10. април 1922.
Место рођењаБеоград
Краљевина СХС
Датум смрти1981.
Место смртиБеоград
СФРЈ

Јован Марјановић „Јоца” био је српски историчар (1922—1981).

Биографија[уреди]

Рођен је 10. априла 1922. године у Београду (Србија). Пре рата завршио Другу београдску гимназију у Београду, а 1941. године се припремао за упис на Електротехнички Факултет у Београду, кад је избио Други светски рат.

Године 1941. до 1945. у Народноослободилачкој војсци Југославије налазио се на дужности политичког комесара чете, батаљона и бригаде.

По ослобођењу био на партијско-политичким дужностима кратко време, а онда је постављен за директора Београдског Историјског Архива где је радио до 1963.

1946. је послан у Москву у Партијску школу, али је 1948. повучен са осталим Југословенима кад је дошло до раскида између Југославије и СССР. Завршио је Економију и Историју на Београдском Универзитету и докторирао на тему „Народноослободилачки покрет у Србији 1941-1945”. Постављен за сталног професора Историје XX. века на Катедри за Историју, Филозофског Факултетау Београду 1963. Од 1979. оснивач катедре за „Историју Југославије 1918-1978”, где је радио као предавач.

Заједно са др Васом Чубриловићем био је сарадник на Балканолошком институту.

Умро је 1981. године у Београду после дуге болести.

Списатељски рад[уреди]

Радио је и као уређивач и приређивач лексикона, енциклопедија и школских уџбеника. Објавио је велики број књига и радова на тему Народноослободилачког покрета у Југославији 1941-1945.

Најзначајније су:

  • Народноослободилачки покрет у Србији 1941, Београд, 1961.
  • Прилози за историју сукоба НОП и четника - Зборник радова за Историју XX века, Београд, 1962.
  • Устанак и НОБ у Србији 1941-1945, Београд, 1963.
  • Ослободилачки рат и народна револуција, Београд, 1964.
  • Четничко-немачки преговори 1941. у селу Дивци, Зборник радова филозофског факултета у Београду, Београд (1968). стр. 497-516.
  • Политичке странке и модерне државе, Београд, 1970.
  • Други светски рат, Београд, 1973.
  • Тајна и јавна сарадња четника са окупатором-Архивска грађа, Београд, 1978.
  • Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, Први део, Београд, 1979.


Одликован је: