Јан де Вит

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јохан де Вит)
Jump to navigation Jump to search
Јан де Вит
Grand Pensionary Johan de Witt.jpg
Датум рођења (1625-09-24)24. септембар 1625.
Место рођења Дордрехт
Датум смрти 20. август 1672.(1672-08-20) (46 год.)
Место смрти Groene Zoodje

Јохан де Вит или Јан де Вит (24. септембар 1625—20. август 1672.) је био најистакнутија личност низоземске политике средином 17. века. Обављао је функцију великог адвоката Холандије од 1653. до 1672. године.

Биографија[уреди]

Смрт Виљема II (1650) означила је крај монархистичким претензијама низоземским штатхолдерима. Његов наследник, Виљем III, био је тек рођен. Најистакнутија личност Низоземске републике после 1650. године је велики адвокат Холандије Јан де Вит. На то место дошао је 1653. године. Власт је била у рукама његових присталица. Против олигархијске власти долази до немира у градовима. Привреда је доживела стагнацију, а почела је да се опоравља тек 1680. године. Де Витов систем означио је врхунац економског успона Низоземске. Доноси се одлука да члан породице Орански више никада не може бити штатхолдер (1654), што олакшава склапање мира са Енглеском. Распуштена је и низоземска армија, што је ослабило њену моћ. Борба око премоћи у поморској трговини довела је до три енглеско-низоземска рата. Непосредан повод првом рату је Навигацијски акт из 1651. године. Ниједна страна не излази као победник. Мир између Де Вита и Кромвела закључен је у Вестминстеру 1654. године. Де Вит се меша у Шведско-дански рат и 1655. године стајући на страну Данске. Данска и Низоземска односе победу. Шведска је присиљена на мир у Копенхагену 1670. године. Француска, која са Де Витом склапа споразум 1662. године, признаје снагу Низоземске. Заоштравају се односи са Енглеском. Борбе се воде у Западној Африци, северној Америци и Европи. Чарлс II тражи мир који је закључен у Бреди 1667. године и представља компромис. Низоземска уступа територије у Западној Африци и Нови Амстердам (Њујорк), а добија Суринам. Мир у Бреди заоштрио је Де Витове односе са Лујем XIV. Луј напада јужну Низоземску улазећи тако 1667. године у рат са Шпанијом (Деволуциони рат). Низоземска приступа тројном споразуму (1668), заједно са Енглеском и Шведском. Колбер води антинизоземску политику и смета му низоземски успон. Рестаурација Стјуарта довела је до побољшања положаја Виљема III (иначе, сестрића новог енглеског краља). Опозвана је одлука о искључењу Виљема са свих функција. Холандија 1667. године укида функцију штатхолдера и команданта сувоземних и поморских снага документом познатим као Вечни едикт. То не решава уставно питање у Низоземској јер Холандију нису следиле остале провинције. Утицај Де Вита опада од 1670. године. Исте године закључен је тајни споразум у Доверу између Енглеске и Француске о подели Низоземске. Рат избија 1672. године. Низоземска нема армију којом би се бранила. Луј улази у Утрехт. Де Вит је рањен од стране присталица Оранских и силази са политичке сцене. Већина градова опозива Вечни едикт, те је Виљем враћен на функцију штатхолдера и команданта сувоземних и поморских снага. Де Вит подноси оставку на функцију великог адвоката, а убрзо је убијен у Хагу.

Литература[уреди]