Пређи на садржај

Јункерс J 9

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јункерс D.I)
Јункерс J 9 / (D.I)
Јункерс J 9 / (D.I)
Опште
Наменаловачки авион
Посада1 члан
Земља порекла Немачко царство
ПроизвођачЈункерс (Junkers-Fokker Werke AG)
Први лет1918.
Димензије
Дужина7,25 m
Размах крила9,00 m
Висина2,60 m
Површина крила14,80 m²
Маса
Празан654 kg
Нормална полетна834 kg
Погон
Клипно-елисни мотор1 BMW IIIa
Снага1 x 136 kW
Перформансе
Брзина крстарења202 km/h
Макс. брзина на Hопт225 km/h
Плафон лета6000 m
Брзина пењања393 m/min

Јункерс J 9 или ( Јункерс D.I војна ознка) је ловачки авион немачког ратног ваздухопловства у Првом светском рату. Производила га је компанија Junkers-Fokker Werke AG[1]. Први пут је полетео aприла месеца 1918. године. Пројектовао га је проф. др. Хуго Јункерс.

Хуго Јункерс, конструктор авиона

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Мотор BMW IIIa авиона Јункерс J 9
Цртеж авиона Јункерс J 9 (D.I) у 3 пројекције
Авион Јункерс J 9 (D.I)
Авион Јункерс J 9 (D.I) поглед спреда

Истовремено са развојем Јункерс J 8, Хуго Јункерс је почео рад на побољшаном моделу под називом J 9. Направљена су два прототипа са различитим моторима. J 9 је био сличан по конструкцији као J 8, али је био погоднији за могућу масовну производњу. Јункерс J 9 (D.I) је пројектован као једносед, потпуно метални нискокрилни ловац. Састојао се од металног трупа авиона од челичних ребара прекривених валовитим дуралуминијумским лимовима. Валовита површина дуралуминијума нудила је повећану чврстоћу, крутост и отпорност на пројектиле без значајног повећања тежине. Нудио је пилоту веће шансе за преживљавање током принудног слетања него дрвена конструкција. Метална конструкција авиона J 9 пружа добру заштиту од већине временских услова у поређењу са стандардним дрвено-платненим авионима. J 9 је могао бити остављен напољу и изложен јакој киши и ветру без страха од оштећења авиона.

Генеза развоја Јункерсових авиона за време Великог рата[2][3].

Озн
ака
Година Број
ком
Намена Напомена
Ј 1 1915. 1 ловац Први авион металне конструкције (челик), моноплан
Ј 2 1916. 6 ловац Металне конструкције (челик), моноплан
Ј 3 1916. 0 ловац Пројекат:метална конструкција (дурал.), монопплан → J 7
Ј 4 1917. 184 јуришник Оклопник: металне конструкције (челик+дурал), сескиплан
Ј 7 1917. 1 ловац Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 3
Ј 8 1917. 1 вишенаменс. Двосед: Метална конструк. (дурал.), моноплан → J 9 + Ј 10
Ј 9 1918. 47 ловац Јункерс D.I: Метална конструк. (дурал.), моноплан ← Ј 8
Ј 10 1918. 44 јуришник Двосед: Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 8
Ј 11 1918. 3 хидроавион Двосед: Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 10
Ј 12 1919. 0 путнички Пројект: Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 10

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп: Правоугаони труп у облику кутије са заобљеном горњом страном, био је потпуно металне конструкције са носивом валовитом металном облогом. Обезбеђивао је простор за једночлану посаду у отвореној кабини постављене иза мотора. Пилотска кабине је имала мало ветробранско стакло, а заштитни зид је раздвајао моторни простор и кабине. Била је опремљена инструментаријумом за контролу лета и рада мотора као управљачким системом авиона. Иза главе пилота био је постављен заштитник за случај превртања авиона.

Погонска група: у овај авион су се уграђивали 6-то цилиндрични линијски, тешношћу хлађени мотори Mercedes D IIIa снаге 117 kW или BMW IIIa снаге 136 kW, као и 8-мо цилиндрични V мотор течношћу хлађен Benz Bz. IIIb снаге 143 kW. Са овим моторима су се уграђивале двокраке дрвене елисе фиксног корака. Издувни гасови се издувном цеви изводе на бочну страну трупа тако да не смета пилоту. Резервоар за гориво се налазио у трупу а хладњак расхладне течности испред мотора као код аутомобила.

Крило је било троделно, правоугаони део крила везан за труп као његов саставни део, назива се центроплан, и два краја крила такође правоугаоног облика са заовљеним крајем предње ивице и ејлеронима на задњим ивицама. Типично за Јункерсово крило велике дебљине, носећа конструкција је имала више решеткастих носача и прекривена валовитим металним лимом.

Репне површине: су без вертиланог стабилизатора, кормило правца, поред своје основне функције преузима и функцију вертикалне стабилизације. Хоризонтални стабилизатори су конзолно везани за труп авиона а за њих су везана кормила висине. Све ове површине су металне конструкције и облоге од валовитог дуралуминијумског лима.

Стајни трап: је фиксан, са два V носача, напред са два точка на крутој осовини са гуменим амортизерима а назад еластична дрвена дрљача[4].

Наоружање

[уреди | уреди извор]

Два фиксна митраљеза у пилотовом хаптичком пољу, пуцају кроз обртно поље елисе са Фокеровим синхронизатором[5].

Наоружање авиона: Јункерс J 9/ (D.I)
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 х MG 08/15
Број метака 2 х 500
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Укупно је произведено 28 авиона Јункерс J 9 (D.I), од тог броја Јункерс је произвео 15 авиона а Фокер 13. Само неколико њих је стигло на фронт у Фландрији од октобра 1918. године па надаље. За време до примирја ови авиони нису имали прилику да се покажу у борбеним условима. Не постоје записи о коришћењу D.I у борби током Првог светског рата, али неки авиони Јункерс J 9 (D.I) остали су у служби у балтичком региону до 1919. године, где су се немачки Фрајкорпуси уз сагласност савезника борили против руских бољшевика[6]. Коришћење авиона Јункерс J 9 (D.I) у северним крајевима и то у току зиме показала је сву предност авиона направљених потпуно од метала у односу на дрвено-платнену грађу авиона.

Упоредни приказ ловачких авионима у јесен 1918. год.

[уреди | уреди извор]
Назив авиона Земља Снага Макс. брзина Успон m/min Полетна маса Наоружање Плафон лета
Ансалдо SVA  Италија 265 KS 237 km/h 300 975 kg 2митр.+90 kg бом 7.000 m
Фокер D.VII  Немачко царство 180 KS 189 km/h 263 910 kg 2 х митраљеза 6.000 m
Јункерс J 9  Немачко царство 185 KS 225 km/h 393 834 kg 2 х митраљеза 6.000 m
Фокер D.VIII  Немачко царство 110 KS 204 km/h 394 605 kg 2 х митраљеза 6.300 m
Siemens-Schuckert D.IV  Немачко царство 160 KS 190 km/h 469 735 kg 2 х митраљеза 8.000 m
SPAD S.XIII  Француска 220 KS 222 km/h 379 820 kg 2 х митраљеза 6.650 m
Sopwith Camel  Велика Британија 130 KS 185 km/h 331 659 kg 2митр.+45,2-kg-бо 5.791 m
S.E.5a  Велика Британија 200 KS 222 km/h 330 880 kg 2 х митраљеза 5.185 m

Земље у којима је коришћен овај авион

[уреди | уреди извор]

Сачувани примерци

[уреди | уреди извор]
Заробљени авиони Јункерс J 9 (D.I) у музеју на Ла Буржеу

До данас је сачуван само један примерак овог авиона и он се налази изложен у музеју Музеју ваздухопловства и свемира (Musée de l’Air et de l’Espace) на аеродрому Ла Бурже у Паризу. Авион је заробила француска војска у новембру месецу 1918. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/fww1/jud1.html
  2. ^ http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html
  3. ^ https://www.secretprojects.co.uk/threads/junkers-j-series-designations.22376/
  4. ^ Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936
  5. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4
  6. ^ https://1000aircraftphotos.com/Contributions/SmithGaryL/10195.htm

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4.
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. ISBN 3-8068-0391-9. . Wiesbaden. .
  • Michael Düsing. (2024). German Aviation Industry in WWI: Volume 1. Aeronaut Books. ISBN 1964637007.
  • Kay, Antony L. Couper Paul. (2024). Junkers Aircraft And Engines, 1913-1945. (Putnam Aviation). ISBN 0851779859.
  • Schmitt Gunter; (1988). Hugo Junkers and his Aircraft. ISBN 3344003038. . Transpress (GDR)
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]