Љубин Гроб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Љубин Гроб је планински превој на планини Зеленгори. Јуна 1943. године током Пете непријатељске офанзиве, познате као „Битка на Сутјесци“ у којој су здружене немачко-италијанско-усташке снаге водиле оштре борбе против јединица Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ), на овом положају вођене су тешке борбе.

Пошто су се партизани налазили у окружењу, дијелови 118. њемачке дивизије покушавали су узастопним нападима на Лучке и Врбничке колибе да затворе једини могући пролаз преко Зеленгоре. Тим путем се покушавао извући Врховни штаб НОВ и ПОЈ, колоне рањеника и главнина јединица Главне оперативне групе НОВЈ, из долине ријека Сутјеска и Хрчавка. За одбрану ове коте, одлуком Врховног штаба били су одређени Трећи батаљон Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде и Први батаљон Друге пролетерске ударне бригаде.

Нијемци су нападали са линије Струмичко брдо-Трескавац, на десни партизански бок и са линије Видеж-Орловача-Бошчија глава, лијеви бок. Изванредно храбром одбраном Друге чете Трећег батаљона Четврте црногорске бригаде, која је скоро сва изгинула на Љубином Гробу, и Прве чете Првог батаљона Друге пролетерске бригаде која је бранила положаје Мала и Велика Кошута, Нијемци су одбијени. Борба се често водила прса у прса и трајала је више часова, што је омогућило другим снагама НОВ и ПОЈ пробијање из непосредног окружења.

У најтежим окршајима браниоци Љубиног гроба, одбијајући све јурише непријатеља, послали су поруку Централном комитету КПЈ и Врховном штабу у којој се каже - До год будете чули на Љубином Гробу пуцње наших пушака, Нијемци неће проћи. А кад тога не буде, знајте да на њему више нема живих пролетера. У овим бобама Трећем батаљону Четврте црногорске бригаде садејствовали су Пети батаљон, који је, лијево од њега, на правцу Тисова брда, водио упорну борбу и Други батаљон, који је, десно од њега, на правцу Врбничких колиба пробијао пролаз према Балиновцу

Упркос великим губицима партизана, резултат сукоба се сматра партизанским успјехом, јер је главнина снага НОВ и ПОЈ, заједно са Врховним штабом и рањеницима, успјела да се извуче из обруча. Повлачење је даље текло према планини Јахорини.

После завршетка рата, борцима са Љубиног гроба је подигнуто спомен обележје које се налази у оквиру меморијалног комплекаса „Долина хероја“. Године 1976. редитељ Здравко Велимировић је о овој борби снимио филм „Врхови Зеленгоре“.

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
  • Блажо Јанковић Четврта пролетерска црногорска бригада. Војноиздавачки завод, Београд 1975. године.