Аглабиди

Регион Аглабида

Аглабиди су династија емира, чланова арапског племена Бани Тамим, који су владали Ифрикијом (северна Африка), номинално у име абасидског калифа, око једног века, док нису збачени од стране Фатимида.

Оснивач династије је Ибрахим ибн ел Аглаб којем је Харун ел Рашид дао 800. године у наследни посед Керуан с Тунисом, западном Триполитанијом и источним Алжиром. Аглабиди су своју власт ширили према Сицилији и византијским областима јужне Италије (Сарацени). Василије I потиснуо их је из јужне Италије (876—886), а устанак Бербера сломио им је власт. Године 909. Бербери протерују у Египат последњег Аглабида, калифа Зијадата Алаха III.

Аглабидски владари

• Ибрахим I ибн ел Аглаб ибн Салим (800—812)
• Абдулах I ибн Ибрахим (812—817)
• Зијадат Алах I ибн Ибрахим (817—838)
• Ел Аглаб Абу Афан ибн Ибрахим (838—841)
• Мухамед I Абул-Абас ибн ел Аглаб Аби Афан (841—856)
• Ахмед ибн Мухамед (856—863)
• Зијадат Алах II ибн Аби ел Абас (863)
• Мухамед II ибн Ахмед (863—875)
• Ибрахим II ибн Ахмед (875—902)
• Абдулах II ибн Ибрахим (902—903)
• Зијадат Алах III ибн Абдила (903—909)