Административна подела Јужноафричке Републике
По завршетку апартхејда у Јужноафричкој Републици 1994, укинути су и „независни" и „полунезависни" бантустани, а од четири постојеће покрајине (Кејп, Натал, Слободна Држава Оранје и Трансвал), уређено је девет нових. Свака покрајина има свој једнодомни парламент, који се бира на сваких пет година и има пропорционалну заступљеност партијских листа, сходно резултатима избора. Парламент бира премијера као шефа владе, а премијер именује Извршни савет као покрајинску владу. Овлашћења покрајинских влада су ограничена и обухватају проблематику из области као што су здравство, образовање, јавно становање и транспорт.
Списак покрајина[уреди | уреди извор]
Први ниво административне поделе у Јужноафричкој Републици су покрајине (енг. province). Сада постоји 9 покрајина:
| № | Заст. | Грб | Покрајине | Административни центар |
Површина км² |
Становништво (2011) |
Насељеност ст./км² |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 
|
|
Западни Кејп | Кејптаун | 129 783 | 5 822 734 | 45,0 |
| 2 | 
|
|
Северни Кејп | Кимберли | 362 591 | 1 145 861 | 3,1 |
| 3 | 
|
|
Источни Кејп | Бишо | 169 952 | 6 562 053 | 38,8 |
| 4 | 
|
|
Квазулу-Натал | Питермарицбург | 92 303 | 10 267 300 | 108,8 |
| 5 | 
|
|
Слободна Држава | Блумфонтејн | 129 821 | 2 745 590 | 21,1 |
| 6 | 
|
|
Северозапад | Махикенг | 116 180 | 3 509 953 | 33,5 |
| 7 | 
|
|
Гаутенг | Јоханезбург | 16 927 | 12 272 263 | 675,1 |
| 8 | 
|
|
Мпумаланга | Нелспрајт | 79 512 | 4 039 939 | 52,8 |
| 9 | 
|
|
Лимпопо | Полокване | 122 839 | 5 404 868 | 43,0 |
|
Јужноафричка Република | Преторија (извршни) Кејптаун (законодавни) Блумфонтејн (судски) |
1.219.908 | 51.770.560 | 42,4 |
- Осим горе набројаних покрајина, Јужноафричкој Републици, прецизније покрајини Западни Кејп, припадају и Острва Принца Едварда.
Бантустани[уреди | уреди извор]
Поред поделе на покрајине (провинције), у Јужноафричкој Републици су од 1951. до 1994. године, постојали и тзв бантустани - самоуправне области резервисане за одређене националности које живе на том простору. Спољашња права црне популације у бантустанима су била строго ограничена. Четири бантустана постала су прогласили независност (у том погледу, њихови становници су били лишени држављанства Јужноафричке Републике), коју није признала ниједна држава осим Јужноафричке Републике.
Престоница[уреди | уреди извор]
Већина земаља у свету, као званични главни град у Јужноафричкој Републици признаје Преторију, али у ствари не постоји један административни центар. Извршне агенције се налазе у Преторији, седиште парламента је у Кејптауну, а седиште врховног суда је у Блумфонтејну. Разлог томе је чињеница да је првобитна Јужна Африка била савезна држава, па су престолнице тадашњих држава које су формирале Унију, преузеле и део савезне власти.
Понекад се тврди да је назив града Преторија промењен у Тсване. Ово је нетачно, Тсване је назив градског округа, административне јединице која је на мањем нивоу у односу на покрајину, у чијем је саставу град Преторија.