Азат (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азат
јерм. Ազատ
Азат код села Гарни у горњем делу тока
Азат код села Гарни у горњем делу тока
Основне карактеристике
Дужина 55 км
Басен 572 км²
Пр. проток 35,9 м³/с
Слив Каспијског језера
Пловност није пловна
Водоток
Извор југозапад Гегама
Ушће у Аракс (близу Арташата)
Географске карактеристике
Држава/е  Јерменија
Област/и Котајк, Арарат
Положај Арпе на хидрографској мапи Јерменије (љубичасто поље)
Положај Арпе на хидрографској мапи Јерменије (љубичасто поље)
Светска баштина Унеска
Манастир Гегард и долина горњег Азата
Назив на званичном списку светске баштине
Ազատի ջրամբար.JPG
Локација  Јерменија
Тип Културно добро
Критеријуми ii
Референца 960
Унеско регија Азија и Аустралазија
Историја уписа у светску баштину
Упис 2000(24 седница)
Угроженост не

Азат (јерм. Ազատ) је јерменска река која протиче кроз провинције (марзеве) Котајк и Арарат.

Настаје на југозападним обронцима Гегамских планина од речица Гохт и Воскеџур. Улива се у реку Аракс у близини града Арташата.

У горњем делу тока протиче кроз Гарнијску клисуру која је име добила по оближњем селу Гарни. Клисура је позната по природним базалтним петоугаоним и хексагоналним стубовима који је окружују попут ограде, а изнад кањона се протеже Гарнијски плато.

У средњем делу тока налази се вештачко Азатско језеро запремине 70 млн м³. Просечан проток на ушћу износи око 6,51 м³/с, максимално до 35,9 м³/с.

Од 2000. горњи део тока реке Азат и оближњи Манастир Гегард су уврштени на УНЕСКО-ву листу светског наслеђа.[1] Овај део је туристички најпосећенији део целе Јерменије. Манастир је изграђен на месту одмах испод извора Азата који извире у пећини на високим литицама, а која је била света још у праисторији. Уништен је у 9. веку, али га је око 1200. године обновила владарска породица Прошијан, која је заслужна и за раскошан систем наводњавања који води с овог места.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]