Азат (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азат
јерм. Ազատ
Азат код села Гарни у горњем делу тока
Азат код села Гарни у горњем делу тока
Основне карактеристике
Дужина 55 км
Басен 572 км²
Пр. проток 35,9 м³/с
Слив Каспијског језера
Пловност није пловна
Водоток
Извор југозапад Гегама
Ушће у Аракс (близу Арташата)
Географске карактеристике
Држава  Јерменија
Област Котајк, Арарат
Положај Арпе на хидрографској мапи Јерменије (љубичасто поље)
Положај Арпе на хидрографској мапи Јерменије (љубичасто поље)
Светска баштина Унеска
Манастир Гегард и долина горњег Азата
Назив на званичном списку светске баштине
Ազատի ջրամբար.JPG
Локација  Јерменија
Тип Културно добро
Критеријуми ii
Референца 960
Унеско регија Азија и Аустралазија
Историја уписа у светску баштину
Упис 2000(24 седница)
Угроженост не

Азат (јерм. Ազատ) је јерменска река која протиче кроз провинције (марзеве) Котајк и Арарат.

Настаје на југозападним обронцима Гегамских планина од речица Гохт и Воскеџур. Улива се у реку Аракс у близини града Арташата.

У горњем делу тока протиче кроз Гарнијску клисуру која је име добила по оближњем селу Гарни. Клисура је позната по природним базалтним петоугаоним и хексагоналним стубовима који је окружују попут ограде, а изнад кањона се протеже Гарнијски плато.

У средњем делу тока налази се вештачко Азатско језеро запремине 70 млн м³. Просечан проток на ушћу износи око 6,51 м³/с, максимално до 35,9 м³/с.

Од 2000. горњи део тока реке Азат и оближњи Манастир Гегард су уврштени на УНЕСКО-ву листу светског наслеђа.[1] Овај део је туристички најпосећенији део целе Јерменије. Манастир је изграђен на месту одмах испод извора Азата који извире у пећини на високим литицама, а која је била света још у праисторији. Уништен је у 9. веку, али га је око 1200. године обновила владарска породица Прошијан, која је заслужна и за раскошан систем наводњавања који води с овог места.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]