Азат (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азат
јерм. Ազատ
Azat at Garni.jpg
Азат код села Гарни у горњем делу тока
Rivers of Armenia new.jpg
Положај Арпе на хидрографској мапи Јерменије (љубичасто поље)
Опште информације
Дужина 55 km
Басен 572 km2
Пр. проток 35,9 m3s
Слив Каспијског језера
Пловност није пловна
Водоток
Извор југозапад Гегама
Ушће у Аракс (близу Арташата)
Географске карактеристике
Држава/е  Јерменија
Област Котајк, Арарат
Манастир Гегард и долина горњег Азата
Ազատի ջրամբար.JPG
Светска баштина Унеска
Место  Јерменија
Координате 40°10′01″ СГШ; 45°00′31″ ИГД / 40.166839° СГШ; 45.008666° ИГД / 40.166839; 45.008666
Критеријуми Културно добро: ii
Референца 960
Упис 2000 (24 седница)
Угроженост не

Азат (јерм. Ազատ) је јерменска река која протиче кроз провинције (марзеве) Котајк и Арарат.

Настаје на југозападним обронцима Гегамских планина од речица Гохт и Воскеџур. Улива се у реку Аракс у близини града Арташата.

У горњем делу тока протиче кроз Гарнијску клисуру која је име добила по оближњем селу Гарни. Клисура је позната по природним базалтним петоугаоним и хексагоналним стубовима који је окружују попут ограде, а изнад кањона се протеже Гарнијски плато.

У средњем делу тока налази се вештачко Азатско језеро запремине 70 млн м³. Просечан проток на ушћу износи око 6,51 м³/с, максимално до 35,9 м³/с.

Од 2000. горњи део тока реке Азат и оближњи Манастир Гегард су уврштени на УНЕСКО-ву листу светског наслеђа.[1] Овај део је туристички најпосећенији део целе Јерменије. Манастир је изграђен на месту одмах испод извора Азата који извире у пећини на високим литицама, а која је била света још у праисторији. Уништен је у 9. веку, али га је око 1200. године обновила владарска породица Прошијан, која је заслужна и за раскошан систем наводњавања који води с овог места.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]