Азилант

С Википедије, слободне енциклопедије

Азилант или тражилац азила је особа која напусти своју земљу пребивалишта, уђе у другу земљу и поднесе захтев за азил (односно међународну заштиту) у другој земљи. Тражилац азила је имигрант који је присилно расељен или је можда побегао из своје матичне земље због рата или других фактора који штете њему или њиховој породици. Ако се њихов случај прихвати, они се сматрају избеглицама.[1] Често се бркају термини тражилац азила, избеглица и илегални имигрант.

Лице постаје тражилац азила подношењем формалног захтева за право да остане у другој земљи и тај статус задржава до окончања захтева. Релевантне имиграционе власти земље азила одређују да ли ће тражиоцу азила бити одобрена заштита и постати званично призната избеглица или ће азил бити одбијен, а тражилац азила постаје илегалан имигрант од кога може бити затражено да напусти земљу, па чак и да буде депортован.

У просеку, око милион људи годишње затражи азил.[2]

Тражиоцу азила може бити признат статус избеглице уколико његова биографија потпада под дефиницију избеглице у складу са Конвенцијом о избеглицама из 1951. године[3] или другим законима о избеглицама — као што је Европска конвенција о људским правима, ако се тражи азил унутар Европска унија. Међутим, потписнице конвенције о избеглицама креирају сопствене политике за процену статуса заштите тражилаца азила, а проценат подносилаца захтева за азил који су прихваћени или одбијени варира сваке године од земље до земље.

Истраживања показују да је међусекторска сарадња кључна за помоћ избеглицама и тражиоцима азила да се преселе и интегришу у прихватне заједнице, добију радна места и поново отпочну или наставе школовање.[4][5][6][7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Horning, A (2020). „Double-edged risk: unaccompanied minor refugees (UMRs) in Sweden and their search for safety.”. Journal of Refugee Studies. 33 (2): 390—415. doi:10.1093/jrs/feaa034. Приступљено 2020-09-27. 
  2. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Asylum-Seekers”. Unhcr.org. Приступљено 2016-07-16. 
  3. ^ Horning, A (2020). „Double-edged risk: unaccompanied minor refugees (UMRs) in Sweden and their search for safety.”. Journal of Refugee Studies. 33 (2): 390—415. doi:10.1093/jrs/feaa034. Приступљено 2020-09-27. 
  4. ^ Lee, Eun Su; Szkudlarek, Betina; Nguyen, Duc Cuong; Nardon, Luciara (април 2020). „Unveiling the Canvas Ceiling : A Multidisciplinary Literature Review of Refugee Employment and Workforce Integration”. International Journal of Management Reviews (на језику: енглески). 22 (2): 193—216. ISSN 1460-8545. S2CID 216204168. doi:10.1111/ijmr.12222. 
  5. ^ Lee, Eun Su; Roy, Priya A.; Szkudlarek, Betina (2021-08-16), Chavan, Meena; Taksa, Lucy, ур., „Integrating Refugees Into the Workplace – A Collaborative Approach”, Intercultural Management in Practice, Emerald Publishing Limited: 121—129, ISBN 978-1-83982-827-0, S2CID 238706123, doi:10.1108/978-1-83982-826-320211011, Приступљено 2021-09-27 
  6. ^ Szkudlarek, Betina; Nardon, Luciara; Osland, Joyce S.; Adler, Nancy J.; Lee, Eun Su (август 2021). „When Context Matters: What Happens to International Theory When Researchers Study Refugees”. Academy of Management Perspectives (на језику: енглески). 35 (3): 461—484. ISSN 1558-9080. doi:10.5465/amp.2018.0150. 
  7. ^ Lee, Eun Su; Szkudlarek, Betina (2021-04-14). „Refugee employment support: The HRM–CSR nexus and stakeholder co‐dependency”. Human Resource Management Journal (на језику: енглески). 31 (4): 1748—8583.12352. ISSN 0954-5395. S2CID 234855263. doi:10.1111/1748-8583.12352. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азилант&oldid=27539730”