Албанологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Албански народни плес из Чивите, у Калабрији, Италији

Албанологија је интердисциплинарна грана хуманистике која се бави језиком, костимографијом, књижевношћу, уметношћу, културом и историјом Албанаца. У оквиру студија користе се научни методи књижевности, лингвистике, археологије, историје и културе; међутим, албански језик је главна тачка истраживања студија.

Студије[уреди]

Аустријанац Теодор Ипен у Скадру у одећи из северне Албаније. (1900)

Јохан Ерик Танмен, из 18. века, вероватно је био први албанолог. Он је подржао теорију аутохтоности Албанаца[1] и представио теорију о пореклу Илира.[2][3] Касније је Густав Мејер доказао да је албански језик део индоевропске породице.[4] У 20. веку такве студије су продубили Норберт Јокл, Милан Шуфлај и Франц Нопча вон Фешо-Силва, као и Карл Рејнхолд и Екрем Чабеј.

Студије албанологије биле су више институционално подржане у Албанији, почев од 1940. године отварањем Царског института за албанске студије, који је претходио Академији наука Албаније, отвореног 1972. године. У међувремену, током 1960-их, Албанолошки институт Приштине је такође реконструисан на Косову, а затим у делу Југославије.[5]

Познати албанолози[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Elsie 2010, стр. 159
  2. ^ Schwandner-Sievers, Stephanie; Fischer, Bernd Jürgen (2002). Albanian Identities: Myth and History. Indiana University Press. стр. 75. ISBN 978-0-253-34189-1. »Although the first major exposition of the Illyrian theory, published by the German scholar Johann Thunmann in 1774...« 
  3. ^ Stipčević 1977, стр. 73
  4. ^ Baldi 1983, стр. 87–88
  5. ^ Shetuni 2010, стр. 26

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]