Алипија Кијевска

Алипија Кијевска
Лични подаци
Датум рођења	1905
Место рођења	Пензенска губернија, Руско царство,
Датум смрти	30. октобар 1988,
Место смрти	Кијев, Украјинска ССР, СССР,

Алипија Кијевска, Алипија Голосијевска, (рођ. Агапија Тихонивна Авдејева; 1905, Пензенска губернија, Руско царство — 30. октобар 1988, Кијев, Украјинска ССР, СССР) била је православна монахиња која је живела у Кијеву.

Биографија

Рођена је у породици једноставних хришћана Тихона и Васје Авдејева у Пензенској пбласти Руске империје. У детињству није говорила руски.

Године 1918. изгубила је родитеље и остала сироче. Према једној верзији, ушла је у Буђонијеву војну јединицу и он је, погођен девојчиним сузама, лично потписао наређење, дајући јој могућност да напусти јединицу. За две године Агапија је кренула на ходочашће по светим местима.

Познато је да је 1920-их и 1930-их жена била у затвору због оптужби везаних за „верски” чланак у Одеској области и осуђена на стрељање, али је Алипија успела да побегне.

Током Другог светског рата Алипија је одведена на принудни рад у Немачку, али је одатле побегла. Стигавши пешке до Кијева, живела је у великој породици у селу Капитанивка, Кијевско-Свјатошински округ, Кијевска област.

Примљена је у Кијево-печерску лавру, коју су Немци отворили 1942. године. У Лаври је живела све до њеног затварања 1961. Њен духовни ментор био је викар Кијево-печерске лавре архимандрит Кронид, који јој је приликом пострига дао име Алипија.

Период од 1951-1954 провела на је отвореном у дупљи старе липе. Архимандрит Кронид је преминуо 1954. године. Схимонах Дамјан је преузео духовно вођство над Алипијом.

Након затварања Кијево-печерске лавре 1961. године, монахиња Алипија је живела у улици Холосиивска. У то време почела је да посећује цркву Вазнесења Господњег на Демијевки у граду Кијеву, где је ишла до краја живота. Године 1979. почео је да се руши зид куће у којој је живела монахиња Алипија. Залагањем Алипијевих присталица, међу рушевинама Холосијевог манастира у Пустинској улици пронађена је и опремљена соба у којој је монахиња живела до краја свог живота.

На леђима је монахиња стално носила икону свете мученице Агатије, чије је име носила жена пре постриговања.

Алипија је умрла у недељу, 30. октобра 1988. године. Сахрањена је на Шумском гробљу на парцели додељеној манастиру Флорив у Подилу.

Поштовање

18. маја 2006. посмртни остаци Алипијеве мајке су свечано пренети са Шумског гробља и смештени у посебан саркофаг у гробници испод главног храма Холосијевске пустиње.