Пензенска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Пензенска област
рус. Пензенская область
Положај Пензенске области
Држава Русија
Федерални округПоволшки
Главни градПенза
Површина43.300 km2
Становништво2014.
 — број ст.1.360.587
 — густина ст.31,42 ст./km2
Позивни број58
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Пензенска област (рус. Пензенская область) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом области. Област лежи на реци Волга у јужном делу Источноевропске равнице. Налази се европском делу Русије и припада Поволшком федералном округу.

Административни центар области је град Пенза.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Област носи име по административном центру, граду Пензи. Град је основан 1663. године, на истоименој реци Пензи, по којој је и добио име.[2]

Постоје многе теорије о хидрониму реке Пенза, али већина њих се позива на сличност речи уралских староседелаца са древним називом реке Пијанза.[3]

Географија[уреди | уреди извор]

Област се на северу граничи са Мордовијом, на југу са Саратовском области, на западу са Тамбовском области. Осим Пензе, други значајан град је Кузњецк.

Површина области је углавном благо брдовита. Клима Пензенске области је умерено континентална. Област је настала у подручју око тврђаве Пенза која потиче из 17. века.

Најважније привредне гране су машиноградња, прерада дрвета и текстилна индустрија.

Градови и варошице[уреди | уреди извор]

У Пензенској области има 11 градова и 16 насеља градског типа.

Руси чине 86,4% становништва, Татари 6% и Мордвини 4,9%.

Становништво[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
1.504.3091.452.9411.386.186

Познати људи[уреди | уреди извор]

  • Евгени Родионов – је био војник у граничним трупа Руске Федерације.
  • Виктор Скумин - руски је писац, филозоф, научник и један од највећих психијатара 20. века.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Конституция Российской Федерации . 
  2. ^ Происхождение названий российских городов
  3. ^ М. С. Полубояров. Мир древних топонимов Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2021) // Древности Пензенского края в зеркале топонимики. М., 2003. pp. 148—150.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]