Амина ел Филали
Амина ел Филали | |
|---|---|
| Датум рођења | 1996 |
| Место рођења | Ларах, Мароко |
| Датум смрти | 2012 |
| Место смрти | Ларах, Мароко |
| Узрок смрти | Самоубиство, испијањем отрова за пацове |
Амина ел Филали (арап. أمينة الفيلالي; 1996-2012) је мароканска девојка, која је извршила самоубиство након што је од стране своје породице била приморана да склопи брак са својим силоватељем, како би он према тадашњем закону избегао казну.[1] Случај њеног самоубиства је привукао велику пажњу домаће и светске јавности, изазвао је велике расправе у мароканском друштву, и изазвао серију протеста.[2] Случај је за последицу је имао измену спорног закона.[3] У тренукту силовања је имала 15, а у тренутку склапања брака и самоубиства 16 година.
Случај[уреди | уреди извор]
Отац Амине Филали је у изјави за медије рекао да је његова ћерка пресретнута на улици и силована, када је имала 15 година.[2] Након што је пријавио случај, тужилац га је саветовао да се договори са силоватељем и да потпише уговор којим би дошло до склапања брака између његове ћерке и силоватеља.[2] Према наводима медија, силоватељ је у почетку одбијао да склопи уговор, али је пристао након што му је саопштена запрећена каза уколико се докаже његова кривица на суду.[2] Према наводима медија, након склапања брака Амина Филали је трепала физичко злостављање од свог мужа, а након што се својој мајци жалила на злостављање, она ју је саветовала да буде стрпљива.[2] Убрзо након тога, Амина Фелали је извршила самоубиство тако што је попила отров за пацове.[4] Као друштвени контекст овог случаја, наводи се традиционално схватање да губитак невиности пре брака доводи до губитка части породице, и да је склапање брака између девојке која је изгубила невиност са својим силоватељем у овом случају начин да породица сачува своју част.[5] Критичари овог приступа наводе податак да члан 475 који је примењен у овом случају, није потекао из локалног обичајног права, већ је преузет из француског Наполеоновог кодекса.[6]
Члан 475 кривичног законика[уреди | уреди извор]
Члан 475 кривичног законика, је кажњавао лице које без физичке принуде или претње, заведе малолетника.[6] Починилац је могао избећи казну уколико прихвати да склопи брак са малолетником који је био жртва његовог дела.[6] У том случају, починиоца је могло да тужи једино лице које би по закону имало право да тражи раскид брака.[6]
Спорни закон је преузет из Наполеоновог кодекса, 1963. године, и у Француској је важио све до 1994. године.[6][4]
Након серије протеста и дебата поводом овог случаја, члан 475 је измењен, тако да више не постоји могућност избегавања казне склапањем брака између силоватеља и жртве.[3] Парламент је измену спорног закона изгласао 2014. године.[3]
Екранизација[уреди | уреди извор]
Случај Амине ел Филали, заједно са сличним случајевима где је жртва склапала брак са својим силоватељем, био је предмет документарног филма 475.[6][7]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ McTighe, Kristen (2012-04-05). „Death of Rape Victim in Morocco Sparks Calls for Legal Reform”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-04-28.
- ^ а б в г д Flock, Elizabeth (2012-03-15). „Morocco outraged over suicide of Amina Filali, who was forced to marry her rapist”. Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-28.
- ^ а б в „Morocco repeals ‘rape marriage law’”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-28.
- ^ а б „Moroccan teen, forced to marry her rapist, commits suicide”. america.aljazeera.com. Приступљено 2021-04-28.
- ^ Morocco, Associated Press in (2013-01-23). „Morocco to axe law allowing rapists to go free if they marry their victim”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-28.
- ^ а б в г д ђ Mesbahi, Nima (2018). „The Victimization of the “Muslim Woman”: The Case of Amina Filali”. Journal of International Women's Studies (на језику: енглески). Morocco. 19: 5.
- ^ Bouhmouch, Nadir (2013-02-18), 475, Omar Benjelloun, Chou'a, Lahcen Filali, Khadija Riyadi, Приступљено 2021-04-28