Анастасија Римљанка

С Википедије, слободне енциклопедије
Анастасија Римљанка

Анастасија Римљанка је ранохришћанска мученица и светитељка. Рођена је у Риму и остала сироче са три године. Као сироче узета је у неки женски манастир близу Рима. После 17 година, Анастасија се прочула међу хришћанима као велика подвижница а међу незнабошцима као ретка лепотица. Незнабожачки градоначелник Проб чуо је за њу и послао је војнике да је доведу. Игуманија манастира Софија саветовала је Анастасију, како да држи веру, како да одоли ласкавим обманама, и како да отрпи муке. Анастасија јој тада рече: „готово је срце моје за Христа страдати, готова је душа моја за сладчајшега Исуса умрети."[1] Изведена пред кнеза, Анастасија јавно изрече своју веру у Исуса Христа. Када су је били обнажили ради поруге, она је викала на слуге: „бијте ме, и сеците, и трзајте, покрите ранама моје наго тело, и крвљу сакрите срам мој!" Била је тучена, трзана и сечена. Одсечене су јој груди и језик и на крају и сам мачем посечена ван града.

Страдала је око 250. године у време владавине цара Деција Трајана.[2]

Православна црква прославља свету Анастасију 29. октобра по јулијанском календару.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Milankovic, Mirjana (2016-11-09). „Преподобна мученица Анастасија Римљанка”. Manastir Osovica. Приступљено 2024-01-21. 
  2. ^ „СВЕТИ АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК; ПРЕП. АНАСТАСИЈА РИМЉАНКА”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-21. 
  3. ^ „Света преподобна мученица Анастасија Римљанка”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21. 


Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.