Анте Дамић

анте дамић
анте дамић
Лични подаци
Датум рођења	7. децембар 1923.
Место рођења	Опузен, код Метковића, Краљевина СХС
Датум смрти	6. јануар 2017. (93 год.)
Место смрти	Београд,, Србија
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	октобра 1941.
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска армија; 1942 — 1981
Чин	генерал-потпуковник

Анте Дамић (Опузен, код Метковића, 7. децембар 1923 — Београд, 6. јануар 2017), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 7. децембра 1923. године у Опузену, код Метковића. Његов отац Јуре био је поморац и радио је у Лучкој капетанији у Опузену, а мајка је била домаћица. Она је умрла 1928. године, када је Анте имао свега пет година. Основну школу је учио у Опузену,

Потом се школовао у Метковићу и Макарској, а касније је учио Трговачку академију у Сарајеву. Током школовања, прикључио се омладинском револуционарном покрету. Године 1941. је требало да пође на Економски факултет у Загребу, али га је у томе омео почетак Другог светског рата у Југославији. Непосредно пред напад на Краљевину Југославију, крајем марта 1941. вратио се у родно место.

Током лета 1941. године укључио се у Народноослободилачки покрет (НОП), а у октобру је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Јануара 1942. године, након једне акције био је ухапшен, али убрзо пуштен. Том приликом био је ухапшен и његов отац Јуре, кога су усташе потом обесиле. Маја 1942. године отишао је у Херцеговину, где се прукључио Неретванској партизанској чети, коју је предводио народни херој Јуре Галић. Прва борба у којој је учествовао била је 20. маја 1942. године са усташком Црном легијом.

Борци Неретванске партизанске чете су касније ушли у састав Омладинске чете Биоковског партизанског батаљона, а крајем августа 1942. године ова чета је постала део Прве пролетерске ударне бригаде, односно њеног Петог батаљона, под командом народног хероја Милоја Милојевића.