Антихрист (филм из 2009)

Антихрист
Филмски постер
Изворни наслов	Antichrist
Жанр	хорор трилер
Режија	Ларс фон Трир
Сценарио	Ларс фон Трир
Продуцент	Мета Луиз Фолдагер
Главне улоге	Вилем Дафо Шарлот Гензбур
Музика	Кристијан Ејднес Андерсен
Директор фотографије	Ентони Дод Ментл
Монтажа	Андерс Рефн Оса Мосберг
Продуцентска кућа	Zentropa Entertainments Arte France Cinéma Canal+ Danmarks Radio Film i Väst Svenska Filminstitutet Sveriges Television ZDF
Година	2009.
Трајање	108 минута
Земља	Данска Француска Немачка Пољска Шведска
Језик	енглески
Буџет	5 милиона долара
Зарада	7,4 милиона долара
Веб-сајт	www.antichristthemovie.com
IMDb веза

Антихрист (стилизованo као ANTICHRIS♀) је експериментални психолошки хорор филм из 2009. који је написао и режирао Ларс фон Трир, а главне улоге тумаче Вилем Дафо и Шарлот Гензбур. Радња филма прати брачни пар који се, након несрећне смрти њиховог сина, повлачи у колибу у шуми где муж доживљава чудне визије, а жена испољава све насилније сексуално понашање и садомазохизам. Наратив је подељен на пролог, четири поглавља и епилог.

Фон Трир је написао сценарио 2006. док је био хоспитализован због теже депресијске епизоде, а филм је у великој мери био под утицајем његове сопствене борбе са депресијом и анксиозношћу. Снимање је почело у касно лето 2008, првенствено у Немачкој, а филм је снимљен у копродукцији неколико филмских продукцијских компанија из пет различитих европских земаља.

Након премијере на Филмском фестивалу у Кану 2009, где је Фон Трир освојио Сребрног лава, а Гензбурова фестивалску награду за најбољу глумицу, филм је одмах изазвао контроверзу, а критичари су генерално хвалили његово уметничко извођење, али су остали снажно подељени у погледу његових суштинских заслуга. Остале награде које је освојио филм укључују награду Бодил за најбољи дански филм, награду Роберт за најбољи дански филм, филмску награду Нордијског савета за најбољи нордијски филм и Европску филмску награду за најбољу фотографију. Филм је посвећен совјетском редитељу Андреју Тарковском.

Антихрист је први филм у Фон Трировој незванично названој Трилогији о депресији. Уследила је 2011. Меланхолија, а затим Нимфоманка 2013. године.

Радња

Неименовани брачни пар води љубав у свом стану у Сијетлу, док се њихов мали син Ник, остављен без надзора, пење на прозор спаваће собе и испада кроз њега на улицу испод. Његова мајка се сруши на сахрани и проводи наредни месец у болници, сломљена атипичном тугом. Отац, иначе терапеут, скептичан је према психијатријској нези коју његова супруга прима и одлучује да је лично лечи психотерапијом. Она му открива да је њен други највећи страх природа, што га подстиче да покуша са терапијом излагања. Они одлазе у своју изоловану колибу у шуми, названу Еден, где је она провела претходно лето са Ником док је писала дипломски рад критикујући гиноцид. Током пешачења, њен муж наилази на срну која не показује страх од њега и из које до пола виси мртворођено лане.

Током психотерапијских сеанси, жена постаје све више сломљена тугом и манична, често захтевајући агресиван секс. Мужу читаво окружење постаје све злокобније; жиреви убрзано засипају метални кров колибе, он се буди са шаком прекривеном крпељима који су се хранили његовом крвљу и наилази на црвену лисицу која сама себи одгризла утробу и која му говори: „Хаос влада”. На мрачном тавану, муж проналази истраживања за дипломски рад своје жене, која укључују насилне приказе лова на вештице и свеску у којој њен рукопис постаје све махнитији и нечитљивији. Она му открива да је током писања дошла до уверења да су све жене по природи зле. Муж је због тога укори и, у суманутом тренутку, они се упуштају у насилан секс у подножју злокобног мртвог дрвета чије су корење и стабло испреплетени људским ликовима. Он сумња да је Сатана њен највећи скривени страх.

Након што прегледа Ников обдукциони налаз и фотографије које је жена направила док су боравили у Едену, муж схвата да му је она систематично стављала ципеле на погрешна стопала, што је довело до деформитета стопала. Она га напада у шупи, оптужује га да планира да је напусти, започиње секс са њим, а затим му великим дрвеним пањем удара у међуножје, због чега он губи свест. Потом га задовољава док он не ејакулира крв. Пробуши му рупу кроз ногу, зашрафи тежак жрвањ кроз рану и баци кључ којим га је затегла испод колибе. Муж се буди сам; немоћан да одвије вијак, он се скрива тако што се одвуче у дубоку лисичју рупу у подножју мртвог дрвета. Пратећи звук гаврана ког је пронашао живог и закопаног у рупи, жена га проналази, напада и делимично закопава.

Наступа ноћ. Осећајући кајање, жена откопава мужа, али не може да се сети где је бацила кључ. Она му помаже да се врати у колибу, где му говори да може умрети тек „када дођу Три просјака”. Жена се присећа да је видела Ника како се пење на прозор у ноћи његове смрти и да му је намерно дозволила да падне, показујући тиме своју сопствену злобу. У колиби, она одсеца себи клиторис. Након тога, посећују их гавран (симбол очаја), срна (симбол туге) и лисица (симбол бола), познати као Три просјака. Почиње олуја са градом; раније је откривено да су жене оптужене за вештичарење биле познате по томе да могу призвати град. Када муж пронађе кључ испод подних дасака колибе, она га напада маказама, али он успева да одвије и скине жрвањ. Коначно слободан, он је дави до смрти, а затим прави ломачу и спаљује њено тело.

Храмајући, муж напушта колибу и једе дивље бобице док га Три просјака посматрају, сада прозирни и сјајни. Под јарким светлом, човек стиже на врх брда и у чуду посматра процесију сачињену од стотина жена — обучених у старомодну одећу и са замућеним лицима — које му прилазе, а затим пролазе поред њега, настављајући да корачају све дубље у шуму.

Улоге

• Вилем Дафо као неименовани муж, потписан само као „Он”
• Шарлот Гензбур као неименована жена, потписана само као „Она”
• Сторм Акече Салстрем као Ник, њихов млади син који умире на почетку филма

Спољашње везе

• Антихрист на веб-сајту IMDb (језик: енглески)