Антун Мажуранић

С Википедије, слободне енциклопедије
Антун Мажуранић
Рођење(1805-06-13)13. јун 1805.
Нови Винодолски,
Смрт18. децембар 1888.(1888-12-18) (83 год.)
Загреб,

Антун Мажуранић (хрв. Antun Mažuranić; Нови Винодолски, 13. јун 1805Загреб, 18. децембар 1888) је био хрватски филолог и књижевни историчар[1], старији брат познатог књижевника Ивана Мажуранића,[2] као и путописца Матије Мажуранића.[3] Један је од оснивача Матице Илирске.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

У родном месту је завршио основно школовање, класичну гимназију у Ријеци, у Загребу је студирао филозофију и право те дипломирао 1830. године на правословном факултету. [3]

Постаје професор у загребачкој гимназији, а од 1848. до 1850. године био је бански повјереник у Хрватском приморју, поново професор у загребачкој гимназији 1850. године, управник гимназије у Ријеци од 1861. до 1868. године. Враћа се у Загреб где је умро 18. јула 1888. године.[3]

Године 1830. упознаје значајне чланове Илириског покрета, Људевита Гаја и Вјекослава Бабукића, и заједно са њима ради на просвећивању хрватског народа. Први је професор загребачке гимназије који предаје о дубровачкој књижевности и то хрватским језиком. Заједно са Месићем и Вебером издаје прву хрватску хрестоматију, где је са примерима приказана историја старе књижевности.

Обелоданио је Винодолски законик 1843. године[2] и приредио за штампу многа издања старих хрватских писаца.[1]

Када је 1848. и 1849. године боравио у Приморју, и сам чакавац, проучио је чакавски говор тако да је 1859. у својој граматици први дао јасне упуте о том наречју. У више наврата помаже у изради речника на хрватском језику. Тако је Дробничев рукописни речник прегледао и допунио италијанским значењем речи.

Једно време је уређивао Даницу Илирску, главно гласило Илирског покрета.[2]

Аутор је књига које се сматрају школским уџбеницима Темељи илирскога и латинскога језика за почетнике (1839, 1842) и Словница херватске за гимназије и реалне школе (1859, 1869).[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 483. 
  2. ^ а б в „Mažuranić, Antun”. enciklopedija.hr. Приступљено 5. 2. 2022. 
  3. ^ а б в г BrlOBaš, ŽelJKa. „Antun Mažuranić – vrstan hrvatski filolog i jezikoslovac”. hrcak.srce.hr. Приступљено 5. 2. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Повијест књижевности хрватске и српске, др Ђуро Шурмин, Загреб, 1898.