Аркона (Јаромарзбург)
| Аркона | |
|---|---|
 Аркона | |
| Административни подаци | |
| Становништво | |
Аркона (Јаромарсбург) је град и верски центар полапског словенског племена Рујан[1].
Извори[уреди | уреди извор]
Град Аркона је постојао до 12. века и налазио се на истоименом рту на острву Риген. Детаљно га је описао дански савременик Саксон Граматик у Делима Данаца[2]: "Град Аркона лежи на врху високе литице; са севера, истока и југа је окружена природном заштитом... са западне стране је заштићена високим насипом од 50 лаката..."
Следи опис храма бога Световида: "Усред града налазио се трг на коме је стајао храм од дрвета, најелегантније израде... Спољни зид зграде истицао се уредним резбаријама, грубим и недовршеним, који су укључивали облике разних ствари. Имао је један улаз. Сам храм је садржао две ограде, од којих је спољна, повезана са зидовима, била покривена црвеним кровом; унутрашњи, ослоњен на четири стуба, имао је завесе уместо зидова и није био ни на који начин повезан са спољашњим, осим ретког преплета греда."
Затим иде опис идола Световида. Култ се одвијао два дана после жетве. Затим су описане методе прорицања судбине.
Године 1168. Аркону су уништили Данци под краљем Валдемаром I, који је победио рујанског кнеза Јаромира. Године 1185, приликом изградње цркве у Алтенкирхену, на полуострву Витов, коришћено је камење из Јаромарсбурга. Алтенкирхен још увек има „Свантевитстоне камен“. Ово вероватно описују хроничари: Давид Хитреј у Саксонској хроници, 16. век: „У селу Алтенкирхену, у предворју храма, може се видети лик бога Рујана, уклесан на камену; староседеоци острва су га звали Световид, док су га садашњи становници звали Витолд”[3].
„Историја Каменске епархије“, која датира из 17. века, извештава: „Зато се зли бог звао Ђаво и Чернобог, односно Црнобог, док се добри бог звао Белбог, односно бели бог. Статуа овог бога, уклесана у камену, још увек се може видети на Рујану, на полуострву Витов, популарно названог Витолд, као да је „Древни Вит“. Са великом главом и густом брадом, више личи на чудовиште него на измишљеног бога.“[4]
Опис разарања Арконе од стране Данаца Валдемара Великог такође је описан у „Померанској хроници“ дворског историчара војвода од Помераније Томаса Канцова, до 1536. године[5].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Zaroff, Roman (2015). „Perception of Christianity by the Pagan Polabian SlavsDojemanje krščanstva pri poganskih Polabskih Slovanih”. Studia mythologica Slavica. 4 (0): 81. ISSN 1581-128X.
- ^ Цибранска-Костова, Марияна (2018). „Ексцерптите от Паноплия Догматика в Загребския сборник на Владислав Граматик от 1469 г.”. Slovo (68): 51—71. ISSN 1849-1049. doi:10.31745/s.68.3.
- ^ Hoerning, Erika M. (2006-08-24). „Fra biografisk metoder til biografiforskning”. Dansk Sociologi. 12 (3): 117—125. ISSN 0905-5908. doi:10.22439/dansoc.v12i3.649.
- ^ „Rujana - Ruyen - Rugen - Rügen: ein multikulturelles Land”. wizlaw.de. Приступљено 2024-02-28.
- ^ The castles of Valdemar the Great, Aarhus University Press, 2014-10-20, стр. 61—79, ISBN 978-87-7184-007-0, Приступљено 2024-02-28