Архивистика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Архивистика је наука која се бави проучавањем метода заштите архивске грађе ради њеног кориштења као извор.

Историја[уреди]

Од 19. века рад архиве је углавном био усмерен на потребе историчара. Након Другог светског рата архив постепено губи примат и начин на који се долази до извора почиње да се мења у свету историје.[1]

Архивска теорија и техника[уреди]

Архив је установа која се бави заштитом, прикупљањем, уређивањем, чувањем и давањем архивске грађе за употребу.

Архивска теорија проучава основне архивске појмове, принципе и методе рада, историју архивистике и његов однос према другим сродним наукама.[2]

Архивска техника проучава мере и поступке физичке заштите, конзервације и рестаурације архивске грађе.

Методе сређивање грађе[уреди]

Непосредна метода подразумева успостављање распореда архивске грађе без икакве помоћне евиденције. Посредна метода подразумева исписивање картица за сваку техничку јединицу, затим њихово сређивање, а тек онда и према њима, сређивање архивског материјала.

Ако постоји више верзија садржаја који су исти или слични, може се сачувати само најбоља. У том случају, додатни критеријуми би били:

  • Потпуност, јединственост, непоновљивост - предност на даље чување имали би документи у којима су ти подаци представљени најпотпуније, на јединствен начин и без понављања познатих.
  • Репрезентативност - предност би имали они документи у којима су детаљније описане исте појаве, ствари и догађаји
  • Разноликост - ако постоје супротна гледишта или њихова различита тумачења о истој појави, предност би имала коначна и прихваћена.
  • Апсорпција и концентрација података - у односу на појединачне и аналитичке податке, предност би имали документи у којима су подаци сумирани, односно апсорбирани

Архивар[уреди]

Дужност једног архивара укључују прикупљање и процену нових збирки, уређење и опис архивске грађе, пружање референтних услуга и очување материјала. При обради материјала, архивар примењује два важна начела: порекло и изворни поредак

Референце[уреди]

  1. ^ https://hr.wikipedia.org/wiki/Arhivistika#Arhivist, Приступљено 30.05.2019.
  2. ^ Лекић, Богдан (2006), Приручник за архивистику, Београд, Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-13495-0.

Спољашње везе[уреди]