Архивска грађа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Архивска грађа је изворни, репродуковани, писани, цртани, дигитализовани, штампани, фотографисани, филмовани, микрофилмовани, фонографисани или на други начин забележени документарни материјал.[1]

Настанак архивске грађе[уреди]

Архивска грађа настаје код правног лица, као и код значајних појединаца, јавних личности, као што су: писци, научници, новинари итд.

Значај архивске грађе[уреди]

Архивска грађа је најважнији историјски извор за историчаре и друге научнике. Архивска грађа такође служи и за заштиту појединачног правног интереса, на пример: матиче књиге.

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о културним добрима (Сл. Гласник РС 71/94.)