Ахурјан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ахурјан
јерм. Ախուրյան
тур. Arpaçay
Akhurian River Gorge.jpg
Поглед на реку Ахурјан из древне јерменске престонице, града Ани
Опште информације
Дужина186 km
Басен9.670 km2
Пр. проток26,9 m³/s (просек) ​m3s
Сливрека Аракс; Каспијско језеро
Водоток
ИзворАрпи (језеро), Ширак, Јерменија
В. извораизвориште на 2.023 m
УшћеАракс код села Багаран, Јерменија
Географске карактеристике
Држава/е Јерменија
 Турска
НасељаГјумри

Ахурјан (јерм. Ախուրյան; тур. Arpaçay) је река у региону јужног Кавказаи лева притока реке Аракс. У горњем току тече кроз територију Јерменије, док у доњем делу тока представља границу између Јерменије и Турске. Ахурјан је отока језера Арпи у северозападној Јерменији, док се ушће у Аракс налази у близини села Багаран, такође у Јерменији.

Име[уреди]

У старим урартским списима из Саракамиша (VIII век п. н. е.) спомиње се град Ахурјани уз који се веже и име реке која је туда протицала.[1] У турском језику река се зове Арпачај или чак Западни Арпачај (Arpaçay).

Географске и физичке одлике[уреди]

Река Ахурјани у горњем току

Река извире на висоравни на надморској висини од 2.023 метра, и отока је вештачког језера Арпи које је изграђено током 1950-их година. У горњем току пролази кроз влажна и замочварена подручја марза Ширак у Јерменији. Након 15 km мирног тока, скреће ка југу и усеца се у Ширакски плато. У том подручју речно корито је дубоко усечена клисура, на појединим местима дубока и до 400 метара, а ту прима и своју највећу притоку, реку Карс. Улива се у реку Аракс код места Багаран у Јерменији.

Укупна дужина тока износи 186 km, од чега чак 2/3 тока представља границу између Јерменије и Турске. Површина басена је 9.670 km². Кишно-снежног је режима. У току зиме њена површина се замрзне. Просечан проток воде износи 26,9 m³/s, док на годишњем нивоу то износи 847 милиона m³.

На Ахурјану постоје две вештачке акумулације, Карнутска и Ахурјанска чије воде се углавном користе за наводњавање околних пољопривредних подручја. У близини града Гјумрија је изграђена и мала хидроелектрана, инача најстарији објекат тог типа у Јерменији (изграђена 1928. године).

На левој обали реке се налази други по величини јерменски град Гјумри. На њеним обалама је било смештено 4 од укупно 12 историјских престоница Јерменије (Ширакаван, Ани, Багаран и Јервандашат).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Арутюнян, Николай Васильевич (1964). Земледелие и скотоводство Урату. Изд-во Академии наук Армянской ССР. стр. 224. .

Литература[уреди]