Ахурјан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ахурјан
јерменски: Ախուրյան
тур. Arpaçay
Akhurian River Gorge.jpg
Поглед на реку Ахурјан из древне јерменске престонице, града Ани
Опште информације
Дужина 186 km
Басен 9.670 km2
Пр. проток 26,9 м³/с (просек) ​m3s
Слив река Аракс; Каспијско језеро
Водоток
Извор Арпи (језеро), Ширак, Јерменија
В. извора извориште на 2.023 m
Ушће Аракс код села Багаран, Јерменија
Географске карактеристике
Држава/е  Јерменија
 Турска
Насеља Гјумри

Ахурјан (јерменски: Ախուրյան; тур. Arpaçay) је река у региону јужног Кавказаи лева притока реке Аракс. У горњем току тече кроз територију Јерменије, док у доњем делу тока представља границу између Јерменије и Турске. Ахурјан је отока језера Арпи у северозападној Јерменији, док се ушће у Аракс налази у близини села Багаран, такође у Јерменији.

Име[уреди]

У старим урартским списима из Саракамиша (VIII век п. н. е.) спомиње се град Ахурјани уз који се веже и име реке која је туда протицала.[1] У турском језику река се зове Арпачај или чак Западни Арпачај (Arpaçay).

Географске и физичке одлике[уреди]

Река Ахурјани у горњем току

Река извире на висоравни на надморској висини од 2.023 метра, и отока је вештачког језера Арпи које је изграђено током 1950-их година. У горњем току пролази кроз влажна и замочварена подручја марза Ширак у Јерменији. Након 15 км мирног тока, скреће ка југу и усеца се у Ширакски плато. У том подручју речно корито је дубоко усечена клисура, на појединим местима дубока и до 400 метара, а ту прима и своју највећу притоку, реку Карс. Улива се у реку Аракс код места Багаран у Јерменији.

Укупна дужина тока износи 186 км, од чега чак 2/3 тока представља границу између Јерменије и Турске. Површина басена је 9.670 км². Кишно-снежног је режима. У току зиме њена површина се замрзне. Просечан проток воде износи 26,9 м³/с, док на годишњем нивоу то износи 847 милиона м³.

На Ахурјану постоје две вештачке акумулације, Карнутска и Ахурјанска чије воде се углавном користе за наводњавање околних пољопривредних подручја. У близини града Гјумрија је изграђена и мала хидроелектрана, инача најстарији објекат тог типа у Јерменији (изграђена 1928. године).

На левој обали реке се налази други по величини јерменски град Гјумри. На њеним обалама је било смештено 4 од укупно 12 историјских престоница Јерменије (Ширакаван, Ани, Багаран и Јервандашат).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Арутюнян, Николай Васильевич (1964). Земледелие и скотоводство Урату. Изд-во Академии наук Армянской ССР. стр. 224. .

Литература[уреди]