Бајт
| Умношци бајта | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Одомаћена употреба и (значење по СИ систему) |
Стандард за бинарне префиксе по IEC 60027-2 |
||||
| Назив | Ознака | Количина | Назив | Ознака | Количина |
| килобајт | kB | 210 (103) | кибибајт | KiB | 210 |
| мегабајт | MB | 220 (106) | мебибајт | MiB | 220 |
| гигабајт | GB | 230 (109) | гибибајт | GiB | 230 |
| терабајт | TB | 240 (1012) | тебибајт | TiB | 240 |
| петабајт | PB | 250 (1015) | пебибајт | PiB | 250 |
| ексабајт | EB | 260 (1018) | ексбибајт | EiB | 260 |
| зетабајт | ZB | 270 (1021) | зебибајт | ZiB | 270 |
| јотабајт | YB | 280 (1024) | јобибајт | YiB | 280 |
| Види још: бит, нибл, неодређеност умножака | |||||
Бајт (енгл. byte, као другачије написан облик речи bite са значењем „одгризак") је јединица мере података у рачунарству. Састоји се од одговарајућег броја битова, али као мера није апсолутно стандардизована - бајтови различитих рачунара могу имати различит број битова, нпр. између 4 и 32. Чињенични стандард је, међутим, 8 битова ("октет") и данас је тешко наћи рачунаре са различитом дефиницијом бајта. Реч бајт је скраћеница од енглеских речи by eight и значи „за осам”[1], али је такође скраћеница и од binary term.
Разлог за постојање ове јединице информације је практичан. Да би се дефинисала основна величина података довољна за смештање једног слова односно знака интерпункције, али такође и за пренос комуникационим каналима као и ради дефинисања основне адресибилне јединице података. У складу са сложеношћу процесорске архитектуре дефинисана је и основна величина речи којом барата процесор. Тако се временом од 8-битног процесора прешло на 16-битне, 32-битне и тренутно на 64-битне. Тако је и величина процесорске речи, ширина адресне линије, регистара и адресибилна јединица за приступ постала значајно већа, међутим још увек сви процесори чувају, компатибилности ради, могућност да баратају појединачним бајтовима. Зато и данас (условно) важи стара дефиниција бајта:
- Бајт је најмања адресибилна јединица количине података.
