Беатрикса Сицилијанска
Беатрикс од Сицилије или Беатрис ди Сицилија (Палермо, 1260 – Маркизат од Салуца, 1307) била је сицилијанска принцеза. Године 1296. постала је маркиза супруга Салуца.
Беатрикс је била ћерка краља Манфреда Хоенштауфена од Сицилије и његове жене краљице Хелене Анђел Дука.[1] После битке код Беневента, 26. фебруара 1266. године, и смрти њеног оца, Беатрикс је заједно са породицом затворена у Напуљу.[2] После 1271. године, пренета је у Напуљ.[3] Беатрикс је повратила слободу тек 1284. године, после битке код Напуљског залива, захваљујући Роџеру од Лаурије.[4]
Године 1286. Беатрикс се удала за Манфреда IV, сина Томаса I, маркиза од Салуца.[5] Године 1296, након смрти њеног свекра, постала је супруга маркиза Салуца.
Беатрикс је умрла 1307. године.
Деца:[уреди | уреди извор]
Маркиза Беатрикс и маркиз Манфред IV од Салуца, су имали двоје деце:
- Фридрих I од Салуца.
- Катарина од Салуца. Удата за Вилијама Енгану, господара Тегленице.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Parks 2016, стр. 141
- ^ Parks 2016, стр. 141
- ^ Nicol 1996, стр. 22
- ^ Nicol 1996, стр. 22
- ^ Gregorovius 2010, стр. 537
Литература[уреди | уреди извор]
- Gregorovius, Ferdinand (2010). History of the City of Rome in the Middle Ages. Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1996). The Byzantine Lady: Ten Portraits, 1250-1500. Cambridge University Press.
- Parks, Annette (2016). ""Thy Father's Valiancy Has Proved No Boon": The Fates of Helena Angelina Doukaina and her children". In Bennett, Matthew; Weikert, Katherine (eds.). Medieval Hostageship C.700-c.1500: Hostage, Captive, Prisoner of War, Guarantee, Peacemaker. Routledge.141